Poslovi na rečnim, prekookeanskim brodovima su uvek traženi i popularni, najviše među mladim ljudima. Iskustva sa kruzera mogu biti divne uspomene za ceo život, ali se isto tako mogu pretvoriti u neprijatna sećanja. Snežana O. je u 52. godini ostala bez posla, a u 59-oj se obrela na rečnom kruzeru. Na takvu odluku podstakao ju je optimistički inat koji ju je dalje vodio da pomera granice mogućnosti za druge izbore:
„To me prošle godine odvelo na rečni kruzer, na kojem sam radila kao sobarica i doživela liberalni kapitalizam. Ovde kod nas život je zaista surov, ali sve ono što mislimo i maštamo o radu na zapadu često nije ništa manje surovo i strašno, ili bar nije ni blizu istine“, započinje Snežana, pa opisuje život i rad na kruzeru.
“Posada je smeštena u donjem, mašinskom delu broda, ispod nivoa reke, kabine su 3×3 metra, deliš ih uvek sa nekim, moja cimerka bila je Rumunka. Spavala sam na gornjem krevetu, što je prilično klaustrofobično, plus, ukoliko dođe do kočenja, ili sudara, pad sa kreveta je neizostavan”, kaže Snežana Oreb.
“Imaš radno vreme: smene su od 6 do 14 sati i od 18 do 22, ali ako te pozovu i mimo tog vremena, moraš da se odazoveš. Za sve što radiš postoji minutaža koju moraš da poštuješ. Za 8 minuta moraš da spremiš sobu, za pola sata moraš da opeglaš (na mašini) 200 stolnjaka. Svi nadređeni stalno, ali neprekidno, kad god te sretnu viču: Go, go!, Fast, fast!, Faster! Stalno si u strahu da nisi dovoljno brz i dobar”, priča Snežana, a na pitanje kakvi su gosti, Novosađanka daje neočekivani odgovor.
“Meni je bilo šokantno koliko ljudi ne vode računa o higijeni. To što sam viđala u sobama ne može se prepričati rečima. Neverovatno je gde smo mi kao civilizovana bića stigli”, primećuje nekadašnja sobarica na kruzeru i otkriva šta joj je najteže palo:
“Ipak ono što me kao ljudsko biće najviše porazilo su tzv. monkey night koje se organizuju jednom tokom jednog kruza. Tada članovi posade moraju da zabavljaju i animiraju goste, i to tako što maskirani sede unutar kruga koji naprave gosti. Sve izgleda prilično uvredljivo i krajne nedostojanstveno. Molila sam šefove da me zbog mojih godina, kao najstarijeg člana posade, poštede, pa sam na kraju u tom krugu samo sedela, maskirana, što samo po sebi nije ništa manje neprijatno”, otkriva Snežana iskustvo sa rada na kruzeru.
Izvor: kurir.rs
