Narodna banka Srbije objavila je danas da je inflacija u Srbiji u julu iznosila 12,8 odsto međugodišnje i da će, prema projekcijama, vrhunac dostići u septembru, kada će dostići 14 odsto, dok se na nivou godine očekuje prosečna inflacija između 11 i 11,5 odsto. Kako je rečeno na predstavljanju Izveštaja o inflaciji, u Centralnoj banci očekuju da inflacija krene da se smanjuje od oktobra i da uđe u granice cilja u prvoj polovini 2024. godine.
Iz NBS napominju je nije realno da inflacija bude manja od procenjenog, te da bi trebalo da ostane povišena sve do polovine naredne godine, u ovakvim geopolitičkim uslovima i sa ovako lošom poljoprivrednom sezonom.
“Pod uticajem visokih troškovnih pritisaka pretežno iz međunarodnog okruženja i inflacija u Srbiji nastavila je da se kreće uzlaznom putanjom i u julu je iznosila 12,8 odsto međugodišnje, od čega je oko 70 odsto doprinosa poticalo od rasta cena hrane i energenata”, kazala je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.
Guvernerka je istakla da je NBS, u maju pretpostavila da će inflacija još u nekoliko narednih meseci nastaviti da se kreće uzlaznom putanjom, jer su intenziviranje geopolitičkih tenzija i nepovoljniji agrometeorološki uslovi od očekivanih, uticali na to da cene hrane i energenata prethodnih meseci ostvare veći rast od predviđenog.
“S druge stane, bazna inflacija, po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta, na koju mere monetarne politike najviše utiču, kretala se u skladu s našim očekivanjima iz maja”, rekla je Tabaković.
Iz Centralne banke su naveli da što se tiče domaćih faktora rizici projekcije u najvećoj meri odnose na ishod ovogodišnje poljoprivredne sezone, a takođe i kretanja u sektoru energetike, u pogledu obima proizvodnje uglja i električne energije na domaćem tržištu, kao i po kojim cenama će se uvoziti deo gasa iznad nivoa ugovorenog sa Rusijom, ali i eventialnih mera koje će Vlada Srbije preduzeti da bi obezbedila energetsku sigurnost na domaćem tržištu.
Guvernerka je istakla i će NBS nastaviti sa praćenjem relevantnih kretanja na međunarodnom tržištu i procenjivati da li ima potrebe za dodatnim zaoštravanjem monetarnih uslova kako bi se obezbedio povratak inflacije u ciljane granice.
Izvor: kurir.rs
