Inflacija je poslednjih meseci postala opravdanje za sve u lancu snabdevanja. Pozivajući se na nju, i proizvođači i trgovci dižu cene proizvoda, dok su potrošači primorani da za namirnice svakog meseca izdvajaju sve više novca. U Americi se sve glasnije spominje izraz “greedflation”, odnosno inflacija izazvana pohlepom. Sve češće se otvara pitanje da li su sve cene morale baš toliko da skoče ili proizvođači i prodavci iskorišćavaju situaciju.
Na ovu pojavu ukazao je i direktor velikog austrijskog lanca supermarketa “Špar” Markus Kaser kada je od jednog od svojih proizvođača čuo najavu poskupljenja mleka, mlečnih proizvoda i sira za skoro 30 odsto. On je rekao da je uzrok poskupljenja namirnica pohlepa pojedinih koncerna proizvođača koji ostvaruju dobit koja se meri u milijardama, dok sve više građana ne zna, zbog dramatičnog rasta cena, kako da finansijski prebrodi dan.
Kaser je rekao da ga čini ljutim takva neravnoteža i istakao da dobit koncerna plaćaju kupci. On smatra da se poskupljenje namirnica može samo delimično pravdati velikim cenama energije i sirovina, a da se ostalo može smatrati pohlepom proizvođača. Objasnio je i da je proizvođač mleka tražio povećanje od 27 odsto, a da su u ovom trgovinskom lancu izračunali da postoji rast troškova proizvodnje od samo četiri odsto. Kasnije je, kako je naveo, pristao da uveća cene za 8, umesto za 27 odsto.
“Ako neki proizvodi budu u nabavci skuplji, mi ćemo ih izbaciti iz asortimana i ponuditi alternative drugih proizvođača ili našu marku”, najavio je Kaser.
Ekonomisti, međutim, napominju da priliku za dodatnu zaradu pod paravanom inflacije vide i trgovci, koji zaračunavaju ogromne marže. Vlasti to pokušavaju da spreče, pa sve češće uvode ograničenja kako bi sprečili produbljivanje inflacije.
Statistički podaci za jun pokazuju da su cene u odnosu na prošlu godinu povećane gotovo 12 procenata. I Vlada Srbije je ograničila marže na osnovne životne namirnice i svinjetinu, a ograničene su i marže pilećeg mesa na najviše 10 odsto.
Zbog dvocifrenog rasta cena, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata nedavno je uputila zahtev Vladi Srbije da usvoji nekoliko ekonomskih i socijalnih mera. Među njima i ograničenje marže za hranu i sredstva za higijenu na 10 odsto, ukidanje PDV-a na sve što ulazi u minimalnu potrošačku korpu, smanjenje akciza na gorivo.
Najnovije ograničenje Vlade Srbije za trgovce uvedeno je za sve vrste hleba. Uredbom je ograničena najviša ukupna stopa marže od 40 odsto, obračunata na neto fakturnu cenu za sve vrste hleba, umanjenu za rabate i popuste.
Zoran Pralica , predsednik Unije pekara Srbije je rekao da su trgovci naplaćivali “paprene” marže i da je prosečna bila oko 85 odsto proizvođačke cene, a da su iše i do 110 odsto, što znači da su na svojim policama više nego duplirali cenu iz pekare.
“Onaj ko je ispekao hleb ima trošak i radne snage i energije, sirovine, poreza i zaradi pet dinara po vekni, a trgovinski lanci zarade po 80 do 100 dinara. I dalje nisu spustili cene, iako je doneta Uredba, jer traže neku začkoljicu i sada za maržu uzimaju 40 odsto, ali su osmislili nove troškove za marketing, police i superrabate. Bezobrazluk je to što rade u vreme krize. Sve što otimaju i nadograđuju ćemo suzbiti, tako što ćemo tražiti od Vlade da dodatno propiše da to ne smeju da rade”, kaže Pralica.
On napominje da trgovce tost hleb u nabavci košta 85 dinara i da je realno da bude 120 dinara u prodavnici, ali da se dešava da je u maloprodaji i do 200 dinara.
“Od vremena korone, pa do sada trgovci nikad bolje nisu radili i odlično zarađuju. Oni ucenjuju proizvođače, a to se sve prebacuje na potrošače, jer nije svejedno da li će tost hleb platiti 120 ili 180 dinara. Oni podstiču nerealnu inflaciju”, kaže Pralica.
Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da je i u našim radnjama primetno neopravdano povećanje cena.
“Na prvom mestu su proizvođači, jer kada trgovci neopravdano povećaju cene, njima se to vrati kao bumerang, jer im opadne onda potražnja i samim tim imaju manji profit. Trgovci su, dakle, najosetljivi na to povećanje cena, mada postoje sigurno i oni koji su ih nesavesno podigli i koji su zloupotrebili psihologiju i celu priču oko inflacije. Činjenica je da proizvođači koji imaju veće inpute i zbog cene energenata, ali u tom lancu sigurno svi pomalo neopravdano podignu cene i onda dobijemo krajnji rezultat koji najviše pogađa običnog, prosečnog potrošača, koji sve to mora da plati. Od poreza preko proizvođačke, do trgovačke marže”, kaže Alfirović.
On očekuje da bi to trebalo da reguliše zakon ponude i tražnje, jer ako neki proizvod naglo poskupi, naravno da ga potrošači više neće u toj meri kupovati.
“Tako će se smanjiti promet i dugoročno će to uticati na smanjenje profita, a svima je profit ipak na prvom mestu. Čim rofit počne da se smanjuje, pašće i cene kako bi se povećao promet, kako bi se motivisali kupci da više troše”, smatra Alfirović.
To pravilo ipak ne važi za osnovne životne namirnice, koje ljudi ipak moraju da kupe, bez obzira na cenu.
Ekonomista Mihailo Gajić kaže da tržište reguliše sve, pa i ovu pojavu može da dovede u red, jer ukoliko proizvođači i trgovci povećaju cenu više nego što su potrošači njihove robe spremni da plate – to znači da će im se smanjiti promet, a time i poslovni prihodi. Napominje da to nijednom koncernu nije u interesu.
“Svako preduzeće posmatra svoje cene u odnosu na to koju količinu mogu po toj ceni da prodaju, na taj način da mogu da maksimizuju profit. Ako cene budu visoke, ti proizvodi se jednostavno neće prodavati u količini kao što je to bilo ranije. Ako posmatramo da je pohlepa kapitalista kriva za rast cena, postavlja se pitanje zašto te iste korporacije nisu dizale cene prošle ili pretprošle godine. Očigledno da sada to rade, jer postoje stvarni razlozi za tako nešto, a ne samo zbog želje za većim profitom”, smatra Gajić.
On napominje da inflacija nije linearni porast svih cena, već da neke rastu više, a neke manje.
“Stopa inflacije je prosek korpe dobara koju mi posmatramo, ali inflacija je problem i zbog toga što se menjaju relativne cene na primer koliko dezodoransa zaprav vredi jedan litar benzina ili neki drugi prozvod. Ukoliko inflacija menja te relativne cene tako će i preduzeća morati da menjaju svoje cene i taj rast onda neće zavisiti samo od toga da li su se njima povećali troškovi proizvodnje”, objašnjava Gajić.
Izvor: euronews.rs
