Diskriminacija žena kroz isključenost trajala je mnogo duže nego što današnja navodna diskriminacija muškaraca kroz obaveznu vojnu službu postoji, smatraju sagovornici “Blica” u vezi sa diskusijom o tome da li bi predlog za vraćanje obaveznog vojnog roka u Srbiji trebalo da se odnosi na oba pola.
Polemika u društvu oko vraćanja obaveznog vojnog roka u Srbiji dobila je novu dimenziju raspravom o tome da li bi, kako je predloženo, obavezna vojna služba trebalo da bude obavezna samo za muškarce. Mnogi se pozivaju na činjenicu da u nekim zemljama vojni rok predstavlja obavezu za oba pola.
Ako se pitate u kojim zemljama se to primenjuje, prva koja pada na pamet je – Izrael. U toj zemlji vojna služba obavezna je i za žene i za muškarce još od 1948. godine, kada je Izrael proglasio nezavisnost. Međutim, važno je napomenuti da je vojni rok za žene u Izraelu obavezan samo za pripadnice jevrejske zajednice i traje dve godine.
Spisak zemalja sa sličnim zakonima se tu ne završava. Obavezan vojni rok za žene uveden je u Severnoj Koreji 2015. godine. U Africi većina autoritarnih režima takođe primenjuje obavezni vojni rok za žene, a među tim zemljama su Tunis, Eritreja, Mali, Maroko, Čad, Mozambik, Niger, Libija, Sudan, Benin i druge. U Norveškoj je od 2015. godine obavezna vojna služba za oba pola, pri čemu žene i muškarci pod jednakim uslovima obavljaju 12 meseci redovne obuke, dok ostatak vremena služe u rezervama. Švedska je obaveznu vojnu službu za oba pola uvela 2017/2018. godine, dok će Danska žene početi da poziva na obaveznu vojnu regrutaciju od sledeće godine.
Ove zemlje uvođenjem obavezne vojne službe za žene žele da postignu rodnu ravnopravnost. Istorija žena u vojsci u bivšoj Jugoslaviji, s druge strane, nije toliko duga. U SFRJ vojni rok bio je obavezan samo za muškarce, a pokušaji uključivanja žena kao dobrovoljki u kasarnama JNA zabeleženi su tek krajem osamdesetih godina prošlog veka, uglavnom u Sloveniji, ali su ti pokušaji bili retki i kratkotrajni. Prema Zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi (član 8), žene nisu bile obavezne na regrutaciju, ali su mogle biti uključene u evidenciju i učestvovati u rezervnim vežbama u vanrednom i ratnom stanju.
Sada se vraćamo na trenutni predlog o vraćanju obaveznog vojnog roka u trajanju od 75 dana, koji uključuje 60 dana obuke i 15 dana vojnih vežbi. Državni vrh je najavio formiranje radne grupe koja će razmotriti različite modele služenja, među kojima se kao opcija pominje izuzeće žena od ove obaveze. Međutim, neki pravnici upozoravaju da bi ovo moglo biti u suprotnosti sa Ustavom i Zakonom o zabrani diskriminacije, podsećajući da su i UN doneli rezoluciju koja ima za cilj povećanje broja žena u sektorima bezbednosti i postizanje veće rodne ravnopravnosti.
U pomenutoj rezoluciji se navodi da “svi građani, bez obzira na pol, treba da imaju mogućnost da budu deo vojske, policije ili službe bezbednosti.”
Izvor: b92.net
