Modna kreatorka Verica Rakočević godinama živi na Avali, okružena tišinom i bogatstvom prirode, sa suprugom Veljkom Kuzmančevićem. Ova promena, od života u luksuznom stanu u centru Beograda do kuće na 20 ari zemlje u mirnom prigradskom delu, bila je njen način da se opusti i napuni duhovne baterije. Kako sama priznaje, takav život joj leči dušu, jer je tišina na Avali postala njeno utočište, iako je to i podsetnik na sve one stvari koje je iz raznih razloga morala da menja ili koje nisu završile onako kako je zamišljala.
“Možda nikada ne bih verovala da ću živeti van centra grada. Moj stan pored Skupštine bio mi je svetinja. Danas, ako bi mi ponudili celu tu zgradu u zamenu za ovu kuću, ne bih ni trepnula. Ovdje sam našla svoj mir”, ističe Verica, iako nije uopšte ulepšavala stvarnost.
Na Avali, ona uživa u održavanju svog dvorišta, iako kako sama priznaje, ponekad i preteruje sa svim onim detaljima na koje se fokusira. “Veljko mi kaže da robujem dvorištu. Možda i jesam preterala, ali jednostavno ne mogu drugačije. Volim da sve izgleda lepo, uredno i sa puno ljubavi. Nije stvar samo u novcu, već u tome da život izgleda onako kako ti to osećaš i kako želiš”, kaže Verica, govoreći o svakodnevnoj posvećenosti svom imanju.
I dok uživa u prirodi, jedna stvar joj i dalje komplikuje svakodnevicu – nema vozačku dozvolu. Verica ističe da ljudi često budu začuđeni kada im kaže da koristi autobus, što joj, ipak, ne smeta. “Autobus je uglavnom prazan, ima klimu, uzmem knjigu, i za 25 minuta sam u gradu. Problem je što mnogi misle da, ako imaš para, moraš to da pokazuješ. Da imaš vozača, da nosiš brendiranu torbu. Meni luksuz znači nešto sasvim drugo – da imam svoj mir i da nisam ničije opterećenje”, objašnjava.
Kreatorka je kroz svoju karijeru uvek otvoreno govorila o svojim životnim odlukama, uključujući i one koje se tiču njenog odnosa sa decom. Jedna od najvećih cena koju je platila zbog karijere bilo je vreme koje nije provela sa svojom decom. “Bila sam opsednuta poslom. Strastvena, predana, verovala sam u sve ili ništa. Tada sam uvek mislila da ako sam srećna, biće i moja deca srećna. Danas shvatam da to nije uvek bilo tačno”, priznaje Verica, dodajući da je sada svesna koliko joj je deca zamerila zbog toga što nisu imala dovoljno njenog vremena.
“Deca su mi oprostila, ali ja znam istinu. Znam koliko toga nisam postigla. I sada, kada razgovaram s njima, shvatim koliko im je zapravo falilo da budem prisutna. Ali najvažnije mi je jedno – da nikada ne budem teret svojoj deci. To sebi neću dozvoliti, bez obzira na to šta mi život još donese”, zaključuje Verica, govoreći o svom životnom iskustvu i prioritetima koje je postavila nakon svih tih godina.
Izvor: hellomagazin.rs
