“Ha-ha, he-he…e, hehee… Pa kako nema vajde, znaš ti kako sam ja od ovog živeo”, kaže genije iz Žagubice, sa istoka Srbije, koji tvrdi da njegov šporet, koji on pravi, najbolje greje a najmanje troši, a ne radi na plin.
Pa, kako to? Upravo mu je takvo pitanje postavio i Novosađanin Bora kom je majstor iz Žagubice sve objasnio – i koliko troši njegov šporet i kako je on iz Žagubice došao baš tu prestonicu Vojvodine.
Evo kako, pošto mu je sin bio odlikaš, sve petice, i vukovac, ponosni otac mu je ponudio da bira mesto gde želi dalje da se školuje – i dete izabralo baš Novi Sad. Što je dete zamislilo, to je tata ispunio i tako je to počelo…
Tata je inače u Žagubici bio kafedžija, 12 godina držao restoran pa pošto je dete naviklo na dobru hranu, on je za detetom krenuo u Novi Sad. Nije baš da mu se tu sve dopada, navikao na svoju Žagubicu, ali ’ajde, sad je tu…
A razlog otkud baš on pred kamerama, jesu njegove “pećke”, šporeti i furunčice koje pravi a s kojima, kako tvrdi, nema zime, a ni bog zna kakvog troška…
“Cela zima, 4-5 metara drva, najbolje greje, a najmanje troši… Grejem, pečem, kuvam, sve, a plin ne trošim… Videćeš kako je to brzo kad ispečem hleb”, kaže nasmejani majstor iz Žagubice koji je za Ginisovu knjigu rekorda napravio šporet i furunu veličine kutije šibica.
“Ja sam to ceo život radio, odmalena, od malih nogu, otac mi imao radnju, imam i radni staž kod oca… Nekada je to išlo ih po vašarima, nosili smo gotovu robu, on išao s volovskim kolima po vašarima, a ja sam imao kamion… Znali su nas svi, zvali su nas klonferi, to je starinski naziv za bravara”, priseća se majstor iz Žagubice za Borino 5kazanje na Jutjubu koji inače od alata koristi iste makaze koje seku i papir i lim. Ima ih 30 godina, nikad ih nije oštrio, a lim koristi milimetarski isti onaj od koga se prave automobili.
I auto je sam napravio, rols-rojs, video ga na kalendaru, napravio isti i sad mu stoji u dvorištu, a u njemu fićin motor – a ljudi ne veruju da ga je napravio potpuno sam.
“Ovde sam u Novom Sadu peta zima, i na taj šporet se grejem, žena kuva…”, kaže ovaj čovek iz Žagubice.
“To se zove čunak, sulundar, ko kako zove… to je sve ručno… Pošto je? Aaaa to je tajna! Radim za sebe, ne radim u preduzeće… Koliko se čisti, zavisi od dimnjaka, ako je dobar…”, kaže majstor iz Žagubice koji je pokazao koliko u njemu može da ispeče hleb, očas posla.
Izvor: kurir.rs
