Grčka se sprema za novu turističku sezonu, koja bi mogla nadmašiti i prošlogodišnju, međutim – ima problem. Nema dovoljno radne snage u turističkom sektoru. Tako se na stranicama koje kod nas okupljaju ljubitelje Grčke sve više priča o novoj uredbi Vlade Grčke o zapošljavanju radne snage iz zemalja van Evropske unije za vreme turističke sezone.
„Zakon je stari, samo što je dopunjen nedavno povećanjem dozvola za rad u turizmu i poljoprivredi i navodno lakšoj i bržoj proceduri“, objašnjava za Novu Nataša Ka, administratorka grupe Grčka Info koja je podelila detalje dopunjenog zakona za članove zainteresovane da nađu posao u Grčkoj.
Do sada je broj dozvola za radnike van EU bio mali a procedura i papirologija je bila komplikovana i čekalo se dugo. Sad je utvrđen maksimalni broj boravišnih dozvola za državljane zemalja izvan EU za rad u Grčkoj za 2023. i 2024. godinu – 167.925 dozvola, a ljudi van EU koji žele da rade u turizmu trebalo bi da mogu lakše, brže i sigurnije da dođu do posla u Grčkoj.
„Za radnike van EU važi isti okvir koji reguliše radne odnose grčkih/evropskih radnika (plata, minimalna zarada, radno vreme, zdravstvena zaštita, itd.). Pored toga, poslodavci sezonskim radnicima moraju obezbediti smeštaj za njihov boravak”, napominje se.
Ipak, to nije jedini razlog što Grci baš i neće da rade sezonske poslove u Grčkoj – plate su važan faktor, a mogle bi da pokolebaju i radnike iz Srbije koje je privukla ideja o sezonskom poslu na moru.
„Još jedan razlog zašto Grčka ove godine traži toliko radnika iz zemalja van EU je taj što Grci i drugi radnici iz Evropske unije ne žele da rade u Grčkoj i odlaze da rade u druge zemlje EU jer im je u Španiji plata 1.600 EUR za 5 dana rada u nedelji, 8h dnevno i to se striktno poštuje. Dok će u Grčkoj dobiti 900-1.000 EUR, za 14 sati rada dnevno i 30 dana u mesecu“, ocenjuje Nataša Ka, a skreće pažnje i na najtraženije profesije.
„Prošle godine najviše je nedostajalo čistačica (7.360), konobara (5.164), pomoćnika konobara (3.883) i recepcionera (3.460). Slede barmeni (2.729), perači sudova (2.866) i tehnička podrška (2.054). Specijalnost sa najvećim procentualnim manjkom u odnosu na predviđena mesta bila je somelier (361), a zatim slede izvršni direktor za odnose sa gostima (1.083), pomoćnik baštovana (489) i pomoćni recepcioner (1.393)“.
Ona je navela i neke primere plata ponuđenih u oglasima – sobarica može da zaradi 800-1.300 evra, spasilac na bazenu 1.100 evra, konobar ili barmen 1.600-1.700 evra, recepcioner 1.200-1.400 evra, iskusni kuvar 2.500-2.600 evra…
Međutim, pitanje je kako će sve to proći u praksi – ono što se za sada zna je šta treba da uradi poslodavac u Grčkoj ako želi da zaposli radnike iz Srbije.
„Poslodavac treba da podnese online zahtev Ministarstvu za imigraciju i azil, u kojem navodi broj radnih mesta, nacionalnost državljana zemalja van EU, sektor (da li je građevina, ugostiteljstvo, turizam, poljoprivreda itd) i period zaposlenja. Uz zahtev se prilažu i prateća dokumenta.
Akt o odobrenju zapošljavanja, poslodavcu se šalje mejlom, zajedno sa ugovorom o radu koji potpisuje poslodavac i nadležnom grčkom konzularnom organu. Ukoliko su u pitanju radnici iz Srbije, šalje se na mail konzulatu u Beogradu.
Nadležni grčki konzulat zatim poziva zainteresovane državljane Srbije, za koje je izdat akt o odobrenju, da uđu u Grčku radi uposlenja. Zainteresovani se moraju lično javiti u konzulat radi potpisivanja odgovarajućeg ugovora o radu i izdavanja nacionalne ulazne radne vize“, prenosi stranica Grčka Info.
Izvor: nova.rs
