Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Duhovski utorak. Ovaj veliki praznik pripada nizu praznika vezanih za Svetu Trojicu, koji počinju na dan kada je Duh gospodnji sišao na apostole. Za ovaj praznik vezani su i mnogi lepi običaji.
U Šumadiji mnogo domova ovaj praznik proslavlja kao krsnu slavu. Trojice se slave tri dana pa je i dana crveno slovo jer se proslavlja Duhovski utorak.
Kao i prethodnih dana pod u hramovima na Duhovski utorak se pokriva travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem.
Ovaj običaj potiče još od prvih hrišćana, koji su ga preuzeli od Jevreja. To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, nakon bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća.
Nakon svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid. Pored ovog običaja, venčiće za dobru sreću i napredak mnogi vernici stavljaju i u džepove, torbe i tašne. Iako se radi o običaju novijeg datuma on u suštini nastavlja staru tradiciju.
Izvor: zena.blic.rs
