Mezetluk iz domaćinstva Aleksić, koje se nalazi u Gornjoj Pakašnici blizu Kruševca ima potpuno drugačiji šmek, a posle decenije i po rada, o njihovim delikatesima od divljači, mesa iz domaćeg uzgoja, dimljenom kačkavalju i sirevima sa raznim aromama, nadaleko se priča.
Njihova proizvodnja je mala, ali briga o ljudima je ogromna. Oni su potpuno jedinstveni na našem tržištu, jer brinu i o zdravlju svojih kupaca, a proizvodi „Pršuta i sirevi Bagdalska Avlija”, nemaju ni gram aditiva.
Ovi mali proizvođači imaju širok asortiman proizvoda i kod njih se može pronaći sve od svinjske i goveđe pršute, vrata, ramsteka, pančete, do suhomesnatih delikatesa od konjetine. Ono što je posebno i što mušterije traže su ovčija pršuta i stelja, kao i ramsteci, kobasice i slanine od divlje svinje i srnetine.
– Sve se proizvodi ručno, tradicionalnim metodama i bez ikakvog prisustva aditiva i konzervanasa, osim morske soli. Zrenje proizvoda kao i dimljenje se odvija u periodu od 6 do 36 meseci. Postoji i serija mesnih proizvoda koji se rade sa kalijumovom solju za ljude koji imaju problema sa povišenim pritiskom – kaže Đorđe Aleksić.
On nam je otkrio da je sasvim slučajno počeo da se bavi ovim poslom, jer je hteo da najpre porodici obezbedi zdraviju hranu, a onda je, nažalost, oboleo od ulceroznog kolijtisa, što ga je u velikoj meri usmerilo, jer je u pojedinim delovima godine vezan je za kuću zbog prirode bolesti.
Đorđe proizvodi pršute koje nećete pronaći ni u jednoj radnji, niti kod nekog drugog proizvođača. Pre četiri godine počeo je i da se profesionalizuje i već je na granici onoga šta može sam da uradi:
– U proizvodnju sam uključen samo ja, pošto sam vlasnik poljoprivrednog gazdinstva, a sama proizvodnja je spoj tradicionalne prerade mesa i sira obogaćenog novim ukusima.
Mezetluk, kako kaže, nije kompletan ako se meso ne kombinuje sa nekim sirom. Zato je počeo da pravi sireve i kačkavalje, ali opet na svoj specifičan način:
– Svi kačkavalji su dimljeni, a sirevi su sa različitim aromama i u različitim bojama, poput žute, crvene, zelene. Sireve radim od kozijeg, kravljeg i ovčijeg mleka, a imam u ponudi i ljute sireve od kravljeg mleka koje pravim sa aronijom, kurkumom, zelenom ljutom paprikom, tu je i sir sa vrganjem. Period njihovog zrenja je znatno duži nego kod drugih sireva i traje po nekoliko meseci – otkriva Đorđe.
Sve se radi potpuno drugačije od ostalih proizvođača, a u zavisnosti od vrste oni se dime ili bez dimljenja stavljaju na zrenje kako bi se postigao željeni kvalitet.
Kako kaže, mleko za izradu kačkavalja nabavlja isključivo na određenim mestima, gde zna da je kvalitetno. Isto tako je i sa mesom. Sve je od domaćih proizvođača.
– Proizvode plasiram na kućnom pragu i sajmovima vina i prehrane, a izdvajaju se pored dimljenog suvog paradajza i svinjski but koji stoji dve godine. Recepti su u većini moji i plod su dugodišnje prakse i komunikacije sa mušterijama koji su glavni reper za isprobavanje novih ukusa. Najpre sam krenuo sa svinjetinom, prvenstveno zbog dostupnosti, a kasnije sam se prebacio na goveđe, konjsko i ovčije meso. Kako su već zahtevale mušterije – kaže ovaj vredni čovek.
Širenje proizvodnje mu nije u planu, već samo rad na podizanju kvaliteta. Što se tiče novih proizvoda u planu su oni od ovčijeg i mleka krave buše, ali o tom potom.
– Imamo stalne kupce, a oni nas dalje preporučuju. Jednostavno, dobar glas daleko se čuje. Morate da smislite drugačiji proizvod kojeg nema u prodavnicama i da uložite sirovinu, sve ostalo samo dođe – kaže Đorđe.
Do posnog programa Đorđe je došao na nagovor svojih mušterija koji poštuju postove. Počeo je sa sušenim i dimljenim paradajzom u maslinovom ulju i trebalo mu je par godina da otkrije kako da paradajz, na prirodan način, zadrži miris dima, da bi dobio specifičnu aromu. To je ono što ga razlikuje od običnog sušenog paradajza.
– Sada imam i suve tikvice kao dopunu dimljenom paradajzu. Tikvice i paradajz gajim sam, a za ovu proizvodnju su neophodne posebne vrste povrća i sve je uzgajano na potpuno organski način – rekao je Đorđe.
Izvor: kurir.rs
