Dok su četvorica naprednjačkih aktivista, koji su brutalno pretukli novosadske studente, oslobođeni bez okončanog sudskog postupka zahvaljujući predsedničkom ukazu, građani Novog Sada rešili su da odgovore na način primeren zemlji u kojoj su institucije izgubile smisao – igrom. U utorak uveče, simbolično i ironično, ali sa ozbiljnom porukom, okupili su se ispred prijavljenog prebivališta bivšeg premijera Miloša Vučevića u Ulici Branimira Ćosića. Organizovali su igru pod nazivom „Zgubidani i lopovi“, sa jasno definisanim pravilima: pronaći “najnenadležnijeg među nenadležnima, najvećeg lopova među lopovima”. U aktuelnom režimu – konkurencija je žestoka.
U „odbrani“ Vučevićevog stana pojavili su se brojni lokalni funkcioneri – od direktora “Toplane”, preko rukovodilaca “Informatike” i GSP-a, do povremenih analitičara, bivših zamenika gradonačelnika i čak članova porodica ministara.
Nakon što su naprednjaci napali studentkinju bejzbol palicom i naneli joj teške povrede, Vučević je podneo ostavku na funkciju premijera i od tada se retko pojavljuje, osim kao „regionalni savetnik“ predsednika. Povremeno se oglašava i na Instagramu, uglavnom proglašavajući nove Vučićeve „pobede“ ili podstičući stranačke aktiviste. Iako se fizički povukao, za mnoge građane i dalje predstavlja jednog od glavnih odgovornih za brojne afere, korupciju i nasilje koje je kulminiralo tragedijom na Železničkoj stanici, a nastavilo se partijskim nasiljem.
Oko osam uveče, okupljeni su blokirali ulicu u kojoj se nalazi Vučevićeva zvanična adresa, na kojoj se on retko viđa. Pridružili su im se biciklisti, bajkeri, ratni veterani – svi sa istom porukom: vreme je za odgovornost. Okupljeni su podsetili da Viši sud i dalje ćuti po pitanju pritvorenih aktivista, dok se pojedinci iz redova SNS-ove omladine premještaju iz ćelija u počasne lože. Uz pištaljke i transparente sa porukama: “Vučeviću, budi se”, “Ruke su vam krvave”, “Robija”, “Ološ” – građani su stvarali buku, dok su za stolovima obližnjeg kafića sedeli brojni predstavnici vlasti, kao da su na nekoj proslavi.
Među prisutnima su bili direktori, pomoćnici, bivši DSS-ovci i SPO-ovci sada u SNS-u, kao i pokoji radikal. Posmatrali su demonstrante, snimali ih, a potom se verbalno i fizički uključili – u skladu sa partijskom praksom. Nenad Barac, direktor „Toplane“, pokušao je da fizički nasrne na okupljene, ali ga je zaustavila partijska pratnja. Siniša Kresojević, aktuelni direktor „Informatike“, izbacio je telefon iz ruku novinara.
Najviše negativnih reakcija izazvao je Vukašin Đoković, poznat kao večiti student iz Ćacilenda, povremeni analitičar režimskih medija i sinoć, po sopstvenim rečima, „dopisnik Informera, uživo“. U njegovom društvu bila je Emilija Marić, urednica Novosadske televizije i dopisnica istog tabloida.
Za susednim stolovima bili su i Vladimir Stojković („Tržnica“), Radomir Hadžibabić (Studentski centar), Milan Balać (GSP), Igor Crnobarac (bivši zamenik gradonačelnika), Ognjen Cvjetićanin (nekadašnji član Gradskog veća za sport i omladinu), kao i Ognjena Starović, sestra ministra Nemanje Starovića. Pridružili su se i Ivan Siler (Pokret socijalista) i Đurađ Jakšić (SRS), doprinoseći šarenolikoj koalicionoj slici.
Građani su nekoliko puta gađali kafić jajima, ali su te akcije bile daleko manje provokativne od ponašanja funkcionera, koji su konstantno pokušavali da isprovociraju sukob. Protest bi, kako kažu prisutni, bio mirno završen da ti isti funkcioneri nisu pokušavali da ga pretvore u incident.
Kada su oko 23 časa građani pozvali komunalnu policiju da prijave rad kafića van radnog vremena, odgovor je glasio: “Gazda je tražio produženje za sat vremena.” Funkcioneri su nastavili slavlje, a radno vreme je na kraju produženo sve do jedan iza ponoći – kada je interventna jedinica stigla ne da prekine dernek, već da rastera demonstrante. Tek tada je kafić zatvoren.
Ujutro, ti isti funkcioneri nastavljaju da upravljaju ključnim gradskim sektorima, podeljenim po partijskom ključu. Osude na račun protesta stigle su brzo – od Ivice Dačića, do gradonačelnika Žarka Mićina, koji su poručili da je “crvena linija pređena”. Oglasio se i Vučević, iz nepoznate lokacije, porukom u kojoj obećava “još žešću borbu protiv terorista”.
Teroristi su, razume se, studenti, građani i biciklisti. Bejzbol palica i pomilovanje nisu deo te borbe.
Međutim, ozbiljnost njegove pretnje dovedena je u pitanje već sutradan, kada su građani najavili nastavak igre “Zgubidan i lopov”. Nova lokacija: potencijalna adresa gradonačelnika Žarka Mićina.
Jedini „problem“ je što se i on, kao i mnogi iz SNS-a, za vreme vlasti od jednog stana domogao portfolija nekretnina. Kao u partiji Monopola – samo što se ova igra vodi u stvarnom životu, sa pravim novcem, pravim posledicama i – izgubljenim životima.
Ali ovog puta, kockice su u rukama Novosađana. Oni jasno poručuju: grad koji je pretvoren u feudalni posed partijskih kadrova, mora biti oslobođen.
“Mi smo platili najskuplju cenu: šesnaest izgubljenih života. Od odgovornih se sad traži samo jedno: da u te svoje raskošne imovinske karte unesu još jednu, zajedničku adresu: Okružni zatvor u Novom Sadu, Proleterska 16A, Klisa, 21000 Novi Sad, Srbija.”
Izvor: nova.rs
