Dejan Jakovljević iz okoline Trstenika se poslednjih godina sve više rizikuje sa uzgojem egzotičnijih biljaka, a na njegovom gazdinstvu već osam godina rastu pistaći. Na početku je sve to bilo eksperimentalno, tražile su se vrste koje bolje uspevaju na našem podneblju, zatim i odgovarajuća podloga da bi danas Dejan proizvodio i do tri i po hiljade sadnica pistaća.
“Jako je teško bilo da se nađu repro materijali, podloge, semena, naročito što uvoz nije bio dozvoljen a pistać do ove godine nije bio čak ni na sortnoj listi u Srbiji, nije bio prepoznatljiv kao biljna kultura, tek je ove godine uvrštena u biljnu kulturu kod nas i nadamo se da će kasnije, u narednim godinama postojati i neke subvencije. Sam zasad, voćnjak, uopšte nije težak za odražavanje zato što nemaju nešto puno bolesti, od bolesti imaju samo alternaiju, plamenjaču i pepelnicu recimo uopšte nemaju, tako da imaju samo tu crnu pegavost, koja se javlja u kišnim godinama preko leta u drugoj polovini i preventivno se štiti u junu. Insekti ih ne napadaju zbog toga što imaju jaku aromu, imaju neki miris između bora i citrusa, tako da odbijaju sve insekte, čak i divljač”, objašnjava Dejan Jakovljević, proizvođač sadnica, selo Selište, opština Trstenik.
Sadnice koje se uzimaju su u razmeri 10 prema jedan za ženske u odnosu na muške. Sade se u rastojanju od četiri do pet i po metara, a preporučuje se sorta kerman koja je i do 80 odsto zastupljena u svetu.
“Uglavnom su to neki entuzijasti koji hoće da sade par komada, 10 do 15 sadnica i ljudi koji su već voćari i koji imaju neku proizvodnju lešnika i oraha tako da se često oni odlučuju za sadnju pistaća i proširuju svoju proizvodnju. Ipak ljudi su kod nas još uvek oprezni, pa za početak sade neke manje površine i taj koji se odluči da sadi neće da sadi odmah dva, tri hektara nego proba 10 ili 15 ari pa onda čeka sledeću godinu da vidi kako će to da uspe…Uglavnom se ljudi plaše toga da li će pistać da prezimi kod nas jer misle da pistaći izmrzavaju, međutim oni u Iranu zbog toga i rastu jer izdržavaju velike temperaturne amplitude, od minus trideset do plus pedeset stepeni”, objašnjava Jakovljević.
Osim pistaća Dejan uzgaja još neke egzotične biljke iz različitih krajeva sveta.
“Imamo od tih sadnica egzotične formate poput japanske jabuke, japanske kruške, mini breskve koja ima crvene listove. Tu su i sadnice lavande, smilja, ruža stablašica, zatim su tu kineske urme, citrusi, limunovi, fortunele, bukvalno imamo 500 vrsta različitih sadnica. Na primer imamo i papaju, pa marakuju i to je stvarno retkost i ja ne znam da li neko uopšte još negde ima i proizvodi sadnice marakuje i video sam da je to nešto što ljudi traže”, kaže ovaj proizvođač.
Iako su pistaći ušli na mala vrata na naše tržište njihova cena je paprena. Kreće se između 15 do 20 evra u zavisnosti od klase, a kada su egzotične biljke u pitanju potražnja za njima raste.
Izvor: mondo.rs
