Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju 11. septembra Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja, koji je u našem narodu poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Praznovanje 11. septembra ustanovljeno je jer je tog dana osvećena crkva koju su podigli u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena.
Srpska pravoslavna crkva posvećuje tri dana u godini ovom svetitelju i praznuje, pored Usekovanja glave svetog Jovana, Sabor svetog Jovana Krstitelja (20. januar) i Rođenje svetog Jovana (7. jul).
Ovaj praznik hrišćani provode u molitvi i uzdržavanju od rđavih reči, misli i dela, a narod se okuplja u crkvi na liturgiji. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno. Na taj dan se ne veseli, niti se u ruke uzima nož. Veruje se, da na ovaj praznik ne treba jesti ništa iz tanjira, niti sa tacne. Takođe, izbegava se bilo kakav rad, kako napolju tako i domu.
U srpskom narodu na ovaj praznik postoji običaj bratimljenja – „po Bogu i svetom Jovanu”, a Jovanjdan je jedna od najčešćih slava u Srba. Na današnji dan u mnogim mestima širom Srbije priređuju se sabori i vašari.
Izvor: glossy.espreso.co.rs
