Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima.
Rođen je u Nikomidiji i od detinjstva vaspitavan kao pravi hrišćanin.
„Duh njegov beše smiren, zavist iskorenjena, gnev ukroćen, lenost prognana; … imaše ljubav k svima, mir sa svima; blagorazumnost posred sviju, revnost prema slavi Božjoj, javnu svima”.
Nije čudo što je čovek s takvim vrlinama bio postavljen za episkopa.
Antim sveti episkopstvovaše u Nikomidiji u vreme ljutog gonjenja hrišćana pod opakim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom.
Jedne godine o Roždestvu Hristovom bi sažeženo u jednom hramu 20.000 mučenika (v. 28. decem.) To se desilo u vreme Antimova arhijerejstva. No gonjenje se s tim ne okonča, nego se produži, i mnogi hrišćani behu bačeni u tamnicu i čuvani tu.
Antim se udalji u jedno selo, Omanu, ne da bi utekao nego da bi otuda mogao hrabriti pastvu svoju u podvigu mučeništva, da niko od straha ne otpadne. Jedno njegovo pismo hrišćanima u tamnici beše uhvaćeno i dato caru Maksimijanu.
Car tada posla 20 vojnika da nađu i dovedu Antima. Starac izađe u susret vojnicima, uvede ih u dom i ugosti, pa tek onda reče, da je on Antim, koga oni traže. Udivljeni vojnici dobrotom Antimovom predložiše mu da se sakrije, a oni će kazati caru da ga nisu mogli pronaći.
Ali, Antim im tada odgovori da on ne sme dozvoliti, da se lažima prestupa zapovest Božja i njegov život spasava, nego krene sa vojnicima. Uz put svi vojnici poverovaše u Hrista i bihu kršteni od Antima.
Proslavi Gospoda i upokoji se u Gospodu početkom IV stoleća.
Izvor: espreso.co.rs
