“Kad si mali, kad si još dete, sve oko tebe ti je veliko, a kad se kao odrastao vratiš na mesto odrastanja, vidiš da je sve to mnogo skromnije, da nije to ništa ogromno. Jer dečje oči drugačije doživljavaju svet oko sebe. Mislim da većina ima tu impresiju iz detinjstva, a ono što je najbitnije za ovu priču jeste to da sam ja imao stabilno detinjstvo. Rođen sam 15. jula 1962. u Loznici, Vukov kraj.”, započinje svoju životu priču Ivan Milinković.
“Roditelji su mi bili, kako se to kaže, pripadnici srednjeg staleža, koji je u to vreme bio stabilan. Tata mi je bio sanitarni inspektor, pa su mene kao malog, evo da ti otkrijem, zvali Sanitarac. To mi je bio prvi nadimak u životu. Onako, kod nas u kraju, zvali su me Sanitarac Mlađi. A mama je radila u zdravstvu. Ali bolje i Sanitarac nego da su me zvali…”, ističe pevač.
Ivan je u Loznici živeo do svoje 13. godine. Kada je došao u Beogra doživljavao je svašta, kao i svako ko dodje iz unutrašnjosti.
“Beograd je bio surov. Ja sam doneo drugačiji naglasak, dijalekt… Ja, na primer, kažem da idemo negde na žur, na neku zabavu, a oni kažu, kako to izgovaraš?! To su stvari koje su deca koja dolaze iz unutrašnjosti trpela, i ja sam bio deo toga, naravno, ali ništa strašno, ništa neuobičajeno za taj uzrast.”, priča Ivan.
Ivan je hteo da bude pilot, ali jedan nastup na školskoj priredbi promenila je tok njegovog života.
“Tek pri kraju srednje škole, kad sam bio treća ili četvrta godina u Mašinskoj, pripremao sam se za pilotski poziv, koji sam jako želeo. Međutim, neko od mojih drugara je provalio da ja lepo pevam i rekao da bih ja mogao da pevam za dan škole, i tako je uopšte krenulo to moje pevanje. I tu sam nekako počeo da pokazujem svoj afinitet i talenat koje posedujem.”, ističe pevač.
Studirao je Mašinski fakultet, a pilotska škola ostala je samo dečačka želja. Kasnije su došli nastupi, Legende, opera. Sada imamo velikog umetnika i zvezdu kakva se retko radja.
Izvor: kurir.rs
