Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju Mitrovdan, praznik posvećen Svetom Dimitriju Solunskom. Ovaj praznik spada među najveće slave u Srbiji, a vezuje se za brojna narodna verovanja i običaje.
Mitrovdan je posvećen Svetom Dimitriju, vođi iz Soluna, koji je odbio naređenje cara Maksimilijana da proganja hrišćane i javno je propovedao hrišćansku veru. Zbog toga je bio uhapšen, mučen i pogubljen. Prema predanju, njegovo telo je tajno sahranjeno, a grob je mirisao na bosiljak i smirnu, zbog čega je dobio naziv Mirotočivi.
Nekada je Mitrovdan bio poznat i kao dan kada su se hajduci rastajali kako bi prezimili, a ponovo se okupljali na Đurđevdan sledeće godine. Zbog toga postoji narodna izreka: „Đurđevdanak, hajdučki sastanak, Mitrovdanak, hajdučki rastanak“. Veruje se da se prema vremenskim prilikama na Mitrovdan može predvideti kakva će biti zima. Takođe, postoji verovanje da svi veliki poslovi, naročito poljoprivredni radovi, moraju biti završeni pre Mitrovdana, a na sam praznik i dan pred njega ne bi trebalo raditi teške fizičke poslove.
Prema narodnim verovanjima, na Mitrovdan se smatra da je bolje ostati kod kuće i da ovaj dan nije pogodna prilika za primanje gostiju. Ipak, oni koji slave Mitrovdan ili idu na slavu kod rodbine ili prijatelja, mogu to učiniti, ali se veruje da moraju obavezno noćiti u svom domu. Smatra se da će oni koje Mitrovdan zatekne van kuće tokom noći, celu godinu „noćivati po tuđim kućama“.
Takođe, postoji običaj da na Mitrovdan roditelji ne smeju grditi decu, jer se veruje da će u tom slučaju biti nestašna tokom cele godine. U Šumadiji, seljaci stavljaju beli kamen u svaki ugao sobe kako bi se zaštitili od miševa, a žene na ovaj dan izbegavaju da diraju vreteno, češljeve i makaze.
Izvor: zena.blic.rs
