Potraživanje novca u slučaju neplaćenih računa u praksi nije ništa novo i svi znaju kako ta procedura funkcioniše. Međutim, šta može da uradi neko ko je prijatelju ili rođaku pozajmio novac “na reč”, a on odbija da vrati dug?
“Pozajmila sam rođaku 9.000 evra, koje ne želi da vrati. Imamo potpisan ugovor, ali nije overen kod notara”, napisala je jedna korisnica društvenih mreža na Fejsbuku, želeći da sazna šta joj je činiti u ovoj situaciji. U potrazi za odgovorima, istraživali smo kako građani mogu putem suda da naplate dugovanja i koja su njihova prava u ovakvim slučajevima.
Mnogi nisu svesni da čak i bez formalnog pisanja ugovora, mogu ostvariti svoja prava pred sudom. Često se dogovaraju pozajmice među prijateljima i rodbinom bez ikakvih dokumenata, samo na osnovu “dobre volje”, što dužnicima daje lažnu sigurnost da neće biti pravno odgovorni ukoliko ne vrate dug.
“Čak i ukoliko ne postoji dokaz o pozajmici (overeni ugovor, priznanica), sve se može dokazivati. To su pre svega svedoci, lica koja su upoznata sa činjenicom da je novac pozajmljen. Takođe, dokaz može biti i prepiska, poput SMS poruka, Viber-a ili društvenih mreža. Na primer, ako osoba koja je pozajmila novac pošalje poruku ‘Kada možeš da mi vratiš pare, hitno su mi potrebne’, a dužnik odgovori na to, to je već jak dokaz, čak i ako se iznos ne pominje”, objasnio je advokat Željko Simić za Mondo.
Postoje razni dokazi, ali printskrin bankovne aplikacije nije dovoljan dokaz. Razlog za to je sledeći:
“Taj printskrin ne dokazuje da je to bio zajam. Dužnik bi mogao reći da je to zapravo vraćanje duga, koji je pozajmljen pre nekoliko godina. Takav dokaz može biti nedovoljan, a u tim slučajevima je potrebno pravno znanje i iskustvo”, objasnio je pravnik. Ova praksa pokazuje da pravno znanje često može da donese pobedu na sudu.
“Imao sam klijenta koji nije imao svedoke, a prepiska je bila minimalna, pa smo morali da tražimo pomoć u banci. Na kraju smo pronašli svedoka u banci koja je izvršila isplatu novca”, ispričao je advokat.
Postupak započinje saslušavanjem stranke, u kojem se utvrđuju svi relevantni detalji — kada je pozajmica izvršena, koji iznos, gde i u kom kontekstu. Zatim se prikupljaju dokazi, poput prepiski i svedočenja osoba koje su upućene u slučaj, a na kraju se sastavlja tužba.
Međutim, može se ostvariti uspeh i bez materijalnih dokaza, tvrdi advokat:
“Sama tvrdnja osobe kojoj se duguje novac, kao i saslušanje obe strane, može biti dovoljna za sud. Sud uvek mora da veruje nekoj od strana, a dokazi kroz saslušanje su osnovni način dokazivanja. Sud će odlučiti na osnovu izjave tužioca ili tuženog, bez potrebe za fizičkim dokazima”, kaže Simić.
Prema zakonu, rok za podnošenje tužbe za dugovanja je 10 godina, dok u nekim specifičnim slučajevima može biti kraći, čak samo 3 godine.
“Na primer, kada preduzeće pozajmi novac, ljudi često misle da ne mogu da naplate dug, ali to nije tačno. Rok za podnošenje tužbe u takvim slučajevima je 3 godine, a nakon toga dug postaje tzv. naturalna obligacija, odnosno moralna obaveza, i ako dužnik ne želi da vrati novac, sudski putem više nije moguće naplatiti dug”, objasnio je advokat.
Izvor: espreso.co.rs
