Evropske komisije je još 2018. godine predložila da se poslednje nedelje marta i oktobra ukida sezonsko pomeranje sata, ali oko toga još uvek nije postignuta saglasnost. Zemljama članicama EU je prepuštena takva odluka, a Srbija je odlučila da nastavi sa pomeranjem kazaljki na satovima, kao i do sada, zbog usklađenosti sa većim delom Evrope.
Međutim, u trenutku kada se najavljuje jedna od najtežih zima u poslednjih 50 i više godina, i kada svi pokušavaju da uštede struju i gas, pojedine države u regionu ozbiljno razmišljaju da ukinu periodičnu izmenu računanja vremena. Među njima se nalazi i Severna Makedonija, gde Ministarstvo privrede na osnovu vladinog predloga razmatra mogućnost nastavka letnjeg računanja vremena da bi dodatno smanjili potrošnju struje.
Uvođenjem zimskog računanja vremena dan će se skratiti za jedan sat, pa će mrak, na primer, umesto u 17:30 časova, padati već oko 16:30. Ima i onih koji odgovaraju argumentima da će se onda više struje trošiti u jutarnjim satima jer će kasnije svitati.
Slobodan Bubnjević, fizičar i naučni novinar iz Instituta za fiziku u Beogradu kaže da je motiv da se letnje vreme uvede vrlo jednostavan – da bismo manje živeli u mraku, a više na svetlu.
“Argumenti iz života u Srbiji u prilog tome sz da ako ne bismo poslednjeg vikenda u martu prelazili na ukazno, odnosno letnje računanje vremena, deca koja se rađaju u proleće i leti, a kojima je sunce kao svim bebama važno za razvoj zbog vitamina D imala bi sat vremena manje dnevnog svetla, tople junske večeri, kad je dan najduži, završavale bi se pre početka drugog Dnevnika. Budući da 20. juna mrak pada u 19.27, đaci koji idu u popodnevnu smenu bi se cele godine, od oktobra do kraja maja, vraćala kući po mraku, u najtoplijim danima na početku jula sunce bi izlazilo pre 4 ujutru i u vreme kad ustajemo, oko 7 temperatura bi već bila iznad 30 stepeni. Ovi efekti su posebno izraženi u zemljama na jugu Evrope i na obodima vremenskih zona, gde se nalazi i Srbija”, objašnjava Bubnjarević.
O mogućnostima da ostanemo na letnjem režimu računanja vremena Bubnjarević kaže sledeće:
“Ono što ima smisla je na kraći rok produžiti period letnjeg vremena, zato što još uvek ne može da se iskoristi vremenska razlika od sat vremena koja postoji. Ali, kada dođe zimsko vreme, sigurno je bolje vratiti se na zimsko računanje vremena. Dakle, produženje na kraći rok, od oko mesec dana, doneće energetske uštede”, kaže on i dodaje:
“Međutim, ima drugi aspekt, zlatno meteorološko pravilo je da bez obzira šta je kome povoljno, za sve je uvek najpovoljnije da koriste iste mere. Dakle, zemlja koja se odluči iz opšte prihvaćenog sistema mera i na mesec dana da tamo budu sati drugačiji nego u okruženju, rizikuje da napravi potpuno nevidljive gubitke u saobraćaju, u komunikacijama i obilju drugih stvari koje se tiču svakodnevnog života”, kaže Bubnjević i dodaje da je vrlo teško izračunati koliko bi to bila velika šteta što bi sat vremena bilo pomereno vreme u Severnoj Makedoniji ili bilo kojoj drugoj zemlji.
Zbog toga se sve države i dogovaraju da koriste iste mere i zato su članice SI sistema.
“Treba jednostavno izvagati da li bi veća energetska ušteda bila dovoljno velika ili će možda cela Evropa krenuti tim istim putem i produžiti period ukaznog vremena. Treći stav je da sada kada je došla energetska kriza prilično je jasno da je ukazno (letnje) vreme nešto što je ljudima u principu korisno”, zaključuje Bubnjević.
Izvor: blic.rs
