Krsna slava je dan kada se proslavlja lik i delo svetog zaštitnika nečijeg doma, ali je to ujedno i povod da domaćin i glava kuće ne proslavi sam, već u krugu porodice i najmilijih.
Danas veliki broj Srba proslavlja Svetog Aranđela Mihaila kao zaštitnika doma. Svako ko uđe danas u kuću, dobrodošao je, a na domaćinu je da ga posluži i pobrine se da s uživanjem obeleže poseban dan domaćinove porodice.
Prema narodnom verovanju Aranđelovdan je bila slava cara Dušana, koji je svake godine dočekivao goste stojeći, a anđeo mu je stajao na ramenu. Jedne godine se u umoru prevario i seo, anđeo se naljutio i odleteo, a caru je trebalo nekoliko meseci da ga umilostivi, te je tako nastao običaj da domaćin tokom slave stoji.
Svi smo upućeni u velike pripreme koje nam predstoje, nekad i po nedelju dana unapred. Na porodici je da misli o hrani, piću, desertima, glavnim slavskim “rekvizitima”, ali i o tome koliko stolica ili stolova je potrebno za taj dan.
Pripreme obuhvataju još jedno pravilo – pravilo sedenja. Svaki gost koji dolazi na slavu, ima mesto na kom treba da sedi, a više o tome je govorila etnolog Snežana Ašanin.
“Slave su važile za period odmora našim ljudima, jer su mahom spremane zimi i tada se radnom narodu završavala sezona rada na njivama. Zato su se još više radovali slavama, kako bi se družili i videli sa porodicom i prijateljima, gde bi pevali, veselili se i pričali o novitetima. Međutim, obaveze domaćina su uvek ostajale približno iste kroz vreme, a ono što mnogi ne znaju jeste da na osnovu verovanja postoji neki nezvaničan raspored sedenja gostiju, koji domaćin određuje”, objašnjava etnološkinja.
Kako Snežana navodi, ikona je okrenuta ka istoku, ka izlasku sunca i to se računa da je čelo sovre – trpeze.
“Mi svakog gosta gledamo gotovo pa kao svog sveca, kao neko božanstvo i upravo zbog toga želimo da ga dobro ugostimo, kako bismo “ugostili božanstvo”. Na čelu sovre treba da sedne najvažniji gost, nekada je to kum, ujak, najugledniji čovek, tačnije neko ko se smatra važnim za tu porodicu. Nekada je to i neki blizak prijatelj, koji se smatra srećnim, uspešnim i smatra se da će neko takav da donesee sreću toj porodici kod koje je došao na slavu. To je isto kao i kad se bira položajnik za božićne običaje”.
U tradicionalnoj kulturi mnogo više se vodilo računa u samom rasporedu sedenja. Na čelu je najvažniji gost, posle njega ostali muškarci i to redom po starini, značaju, srodnosti, dok su u donjem delu sedele žene. To se kasnije izgubilo.
Većina domaćina sama odredi mesta sedenja, dok neki ostavljaju slobodan izbor gostima ili, da se niko ne bi naljutio, jednostavno kako ko dođe tako se popunjavaju mesta – kaže Snežana.
Takođe dodaje, da onaj koji je izabran da sedi na čelu sovre, mora biti vešt govornik i znati da blagosilja i održi dobru zdravicu, gde će poželeti zdravlje, napredak i sreću domaćinu i gostima.
Izvor: espreso.co.rs
