Kako je reč o romansiranoj biografiji, a ne dokumentarlnom filmu ekipa koja je učestvovala u projektu, na čelu sa Draganom Bjelogrlićem imala je slobodu da neke stvari promeni, doda i izmeni kako bi priča o Tomi bila što bolja.
Tako su nastale i neke od najboljih scena u ovom filmu koje se ipak nisu dogodile u stvarnom životu.
Doktor Hadžipopović (ni)je postojao
Lik doktora Hadžipopovića (igra ga Petar Benčina) koji tokom filma doživljava transformaciju i počinje da razume Tomu i njegovu dušu izmišljen je kako bi priča dobila na težini i emotivnosti.
Ipak, prema rečima Tomine supruge Gordane, ima tu i malo istine. Naime, Tomu je u stvarnosti lečilo pet lekara od kojih je najbliži sa njim bio jedan sa VMA koji je čak nekoliko puta išao sa Tomom i na putovanja.
Toma se ženio četiri puta
Ovo je iz filma jednostavno izbačeno. Prikazano je da se Toma ženio dva puta dok je u stvarnosti sudbonosno “da” izgovorio čak četiri puta. Njegova prva supruga zvala se Olgica, druga Milica, treća je bila Nada Radanović sa Cetinja (prikazana u filmu), dok se skrasio tek uz četvrtu suprugu Gordanu.
Imao je dvoje dece
U filmu je prikazano da toma ima samo sina iz braka sa Gordanom. U stvarnosti, Toma Zdravković je prvo dobio ćerku Žaklinu sa prvom suprugom Olgicom.
Menadžer Drda nije postojao
Menadžer Drnda (u tumačenju Andrije Kuzmanovića) je fiktivan lik. Ipak, slično kao i sa likom doktora Hadžipopovića, verovatno je zasnovan na Tominom odnosu sa njegovih pet menadžera koliko ih je imao tokom karijere.
A “Što te nema”?
Na samom kraju filma, Toma na koncertu u Sarajevu, u vreme kada se Jugoslavija već uveliko raspada, sa Kemalom Montenom i Davorinom Popovićem izvodi pesmu Jadranke Stojaković “Što te nema”. Reč je o jednoj od najemotivnijih scena filma jer simbolizuje, baš kao što filmski Toma i kaže: “One kojih više nema i onoga čega više neće biti”.
Iako je Toma Zdravkoić zaista bio veliki prijatelj i sa Kemalom i sa Davorinom i jeste jedan od poslednjih koncerata održao u sarajevskoj Zetri, ovo je takođe fiktivna scena. Ideju za pesmu, kao i za Tominu repliku, ispričao je nedavno Dragan Bjelogrlić, dala je njegova ćerka jer je to “najtužnija pesma koja postoji”.
“Za Ljiljanu” nije za doktorovu Ljiljanu
Reč je o jednoj od najemotivnijih scena. Nema onog ko nije plakao dok je gledao prizor tome koji izvodi pesmu “Za Ljiljanu” dok doktor Hadžipopović pleše sa svojom suprugom Ljiljanom koja umire (tumači je Paulina Manov). Ipak, ovo se u stvarnosti nije dogodilo.
Toma Zdravković je imao običaj da piše pesme za žene koje su ga inspirisale. Pesma “Za Ljiljanu” je zapravo posvećena, prema priči njene ćerke, glumici Ljiljani Blagojević sa kojom je Toma radio seriju “Doktorka na selu”.
Toma i Silvana nikada nisu snimili duet
Iako su bili najbliži saradnici i prijatelji koji su i život i dobar deo karijere provodili zajedno Toma Zdravković i Silvana Armenulić (u filmu ih tumače Milan Marić i Tamara Dragičević) nikada nisu snimili duet. Pesmu “Ponoć” napisao je Željko Joksimović uz pomoć Predraga Živkovića Tozovca (koji je i pisao za Silvanu), a želja ekipe je bila da pesma bude “narodnjak iz onog vremena” tj. da zvuči što autentičnije i, pre svega, pokaže bliskost između ova dva lika.
Imao je tri brata i jednu sestru
Tomini roditelji, majka Kosara i otac Dušan (u filmu Mirjana Karanović i Boda Ninković) imali su petoro dece – četiri sina i jednu ćerku. Toma se rodio treći po redu. U filmu je prikazan samo njegov brat Novica koji je takođe bio pevač.
Izvor: istorijskizabavnik.rs
