Čačanin Vasilije Plavšić (66) iz čačanskog sela Kukići ostavio je potomcima amanet da ga sahrane uz zvuke trube, a ovaj događaj se i dalje prepričava.
Takav zahtev u čačanskom kraju nije retkost. Međutim, Vasilije je na onaj svet otišao uz sahranu koji je više ličila na svadbu. Voleo je trubu, muziku i boemski život. Njegova porodica do kraja je ispoštovala želju sada pokojnog Vasilija.
“Sahrana je organizovana tačno onako kako je on tražio. Porodica preminulog je došla i dostavila spisak njegovih želja. Tražio je da se nakon obavljenog opela sa tri sveštenika u dvorištu njihove kuće oglase trubači i da njegov kovčeg kroz selo pronesu uz zvuke pesama koje je on voleo. Tako su članovi porodice, rodbina i prijatelji Vasilijeve posmrtne ostatke pratili dva kilometra sve do mesnog groblja u Mršincima. Trubači sve vreme nisu prestajali da sviraju. Pošto sam prisustvovao sahrani, video sam i sveštenike koji su telefonima snimali onaj pomalo neobičan prizor. Međutim, kasnije su mi rekli da tu ne vide ništa loše jer odlazak na drugi svet i treba da bude s pesmom. Uostalom, na opelu i oni pevaju” – ispričao je Marko Đoković iz pogrebnog preduzeća koje je sprovelo čitavu ceremoniju.
Međutim, to nije bilo sve. Vasilije, koji je važio za dobrog čoveka i seoskog boema, hteo je da se i u raku spusti uz trubače i muziku.
“Zbog toga orkestar na ovoj neobičnoj tezgi nije imao predaha već je svirao sve vreme dok je trajao sprovod na seoskom groblju. U jednom trenutku rodbina je počela i da naručuje pesme. Rođaci i prijatelji su mirno i dostojanstveno stajali, odajući mu poslednju počast, da bi u jednom trenutku jedan po jedan počeo da prilazi muzičarima i da ih kiti novčanicama, verovatno onako kako je Vasilije za života činio. Neki od njih su trubačima govorili i koje pesme da sviraju”, rekao je Đoković.
Vasilije je iza sebe ostavio sina, dve ćerke i četvoro unučadi, koji su sproveli poslednju želju svog oca.
Izvor: espreso.co.rs
