Sve duže i veće suše pogađaju Srbiju, pa su mnogi domaćini rešili da leto ne čekaju nespremni, već da u svom dvorištu pronađu vodu, i ako je ima da iskopaju bunar. Bunardžija Bole Ćurčić sa Javora, ima pune ruke posla ovih dana, jer ga zovu sa svih strana. On je za taj posao sam osmilio mašinu, koja se pokazala veoma efikasnom, pa se do sada uglavnom dešavalo to da je pronađe na sedmom metru.
“Došao sam na ideju da sam smislim ovako nešto. Onog dana kada sam prestao da radim u firmi, rešio sam se za ovaj korak, seo i setio se, jer sam video mnoge mašine za ručno bušenje bunara, pa sam uspeo da napravim elektronsko. Na izgled možda nije nešto, ali završava posao”, ispričao je Bole Ćurčić, bunardžija.
Ovaj majstor je do sada iskopao više od 300 bunara, kako u brdsko-planinskim, tako i u gradskim i prigradskim naseljima, a svi su zajedno srećni kad nađe žicu i potekne voda. “Kad pronađem čoveku vodu, mnogi priđu, zagrle me i poljube, a mnogi i zaplaču od radosti, jer kad dobiju vodu, to je veće blago, nego da mu da neko ne znam koliko para”, rekao je bunardžija Bole.
Mirko Starčević iz čačanskog naselja Ljubić, smatra da je imati bunar u dvorištu prioritet, i to naročito sada kada je došlo do globalnih i klimatskih promena. U narednom periodu će možda voda zaista biti pravo blago.
“Sećam se reči svog dede, koji je uvek govorio “Samo da je vode”, čovek može bez hrane, ali bez vode ne može nikako. Te njegove reči, bile su moja vodilja da se odlučim da iskopam bunar i imam sigurnu vodu za svoje ukućane, da možemo bez problema da zalivamo i cvetnjak i povrtnjak i da deci punimo bazen bez ikakvih problema. Ovde je potekla voda na šestom metru i kopaćemo još pola metra, možda metar, a zatim stavljamo cevi i onda možemo da proslavimo kako dolikuje”, rekao je Mirko Starčević.
Osim bunardžija zaboravljeni tragači za blagom su i rašljari, koji uz pomoću sebi znanih “tehnologija” tragaju za vodom. Ali, njih je sve manje u Srbiji, pa se mogu prebrojati i na prste jedne ruke.
Izvor: mondo.rs
