Rizična trudnoća, saveti lekara da se uradi prekid, brojne procedure, saznanje da nerođena beba ima srčanu manu, porođaj, operacija, neizvestan oporavak…
Ovako je Aleksandri i Bojanu prošla 2022. godina, a uz sve to nastojali da sedmogodišnja Anđelina i trogodišnji Mihajlo kroz ovaj period prođu što lakše. Iako je na svet stigla u novembru, Helena je tek nedavno došla kući. Srećni roditelji ekskluzivno za HELLO! otvorili su vrata svog doma i sa podelili priču o pobedi života, s nadom da će njihove reči značiti roditeljima koji su u sličnoj situaciji.
“Pre svega želeli bismo da iskažemo ogromnu zahvalnost Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, sa direktorom Sinišom Dučićem na čelu. Hvala profesoru Slobodanu Iliću i doktoru Vladimiru Milovanoviću, anesteziolozima, medicinskim sestrama i kompletnom osoblju, profesoru Perezanoviću, kao i mojoj doktorki iz bolnice Narodni front Vesni Mandić”, istakla je na početku Aleksandra.
Vaskovići priznaju da je bilo teško, strašno, ali da je vredelo.
“Bila sam spremna da podnesem sve što mi je Bog namenio, kakav god da je ishod, ali nisam želela da donesem odluku o okončanju jednog života pre nego što razmotrim sve mogućnosti. Na putu saznanja imala sam veliku podršku kolega koji su bili spremni da me saslušaju, posavetuju, objasne mi. Postojala je majčinska intuicija, ali i medicinsko obrazovanje mi je govorilo da nije sve rečeno. Zajedno sa doktorkom Vesnom Mandić krenula sam korak po korak, mislim da ne postoji dijagnostička procedura koju nisam prošla. Do dvadesete nedelje trudnoće borba se zasnivala na tome da dokažemo da je beba genetski zdrava”, kaže Aleksandra.
Izvor: hellomagazin.rs
