Vest o tome da je krajem septembra u Zemunu muškarac pokušao da se zapali zbog dolaska izvršitelja koji su želeli da mu zaplene imovinu ponovo je pokrenula bitno pitanje – da li je moguće da izvršitelji bez najave pokušaju iseljenje ili prinudnu naplatu, čak i ako nisu uručili rešenje o izvršenju?
Građani često izražavaju nezadovoljstvo tvrdeći da im izvršitelji nisu pokušali da uruče rešenje o izvršenju, dok izvršitelji negiraju te optužbe i ističu da postupaju u skladu s procedurom. Mondo je istražio mogućnosti pojavljivanja ekipe za iseljenje na vratima, procedure koje prethode tom činu, kao i kome se građani mogu obratiti u slučaju zloupotrebe.
Prema zakonu, posao javnih izvršitelja počinje kada su iscrpljene sve pravne mogućnosti za naplatu duga. Ako dug nije izmiren u roku od osam dana ili se ne podnese prigovor na presudu, izvršitelji dolaze da popišu i zaplene imovinu dužnika. Predmet izvršenja može biti bilo koja imovina dužnika koja se vodi u javnim registrima, kao što su automobil ili nekretnina.
“Za dug koji se napravio pošto sam kasnila sa vraćanjem knjiga u Gradsku biblioteku 2015. godine, saznala sam da me država duži za nešto tako što mi je policija došla na kućnu adresu. Rekli su nam tada da moraju napraviti zapisnik pre nego što dođu izvršitelji. Oni su obavili svoj deo posla, među pitanjima mi je najčudnije bilo da li imam oružje u posedu, a pri odlasku mi dali upute u koji sud da odem i vidiš šta je u pitanju (dakle, oni tada nisu znali ili nisu imali ovlašćenja da mi kažu). Sutradan odem i saznam da je ostalo dugovanje od 2-3 hiljade dinara. Izmirila sam, dobila potvrdu da je sve rešeno, tako da sam izbegla da mi plene imovinu zbog nevraćenih knjiga”, prisetila se i za MONDO ispričala čitateljka.
Zakonom o izvršenju i obezbeđenju, koji je na snazi od 1. januara 2020. godine, pored komunalnih usluga, građani mogu biti tuženi za razna dugovanja kao što su kasko osiguranje, bankovni krediti, neplaćene vrtiće i slično, gde god postoji ugovorni odnos i obaveza.
Neki građani tvrde da su saznali o mogućem iseljenju ili zapleni imovine tek kada im je javni izvršitelj pokucao na vrata. Ipak, izvršitelji uveravaju da građani često izbegavaju da prime rešenja o izvršenju i ostavljaju obaveštenje da će ih pronaći na oglasnoj tabli suda.
Prema objašnjenju advokatske kancelarije Antić, često dolazi do grešaka u postupku dostavljanja rešenja o dugovanju, što može dovesti do toga da stranka ne zna da se protiv nje vodi postupak, čime se stvara mogućnost za oštećenje zbog nemogućnosti ulaganja žalbe.
“U tim situacijama potrebno je izvršiti uvid u spise predmeta i proveriti da li je dostava sprovedena u skladu sa zakonom. Ako nije, potrebno je tražiti ukidanje klauzule pravnosnažnosti i zahtevati ponovnu dostavu u skladu sa zakonom kada ste u mogućnosti da uložite žalbu i zaštitite svoja prava”, objašnjavaju za MONDO.
Iz Prekršajnog suda navode da postoji nekoliko razloga zbog kojih građani ne znaju za svoje neplaćene kazne, što može dovesti do prinudnog izvršenja.
“Najčešći razlog je taj što građani po ostavljenom obaveštenju suda o pokušanom uručenju, ne dođu u sud sa tim obaveštenjem da preuzmu pismeno, već u svakodnevnim obavezama zaborave da su videli neko obaveštenje. Drugi razlog je što kada zateknu obaveštenje nekog drugog državnog organa, a ne suda, ne razumeju da će im ono za šta je ostavljeno obaveštenje, biti uručeno samim protekom roka od 15 dana od ostavljanja obaveštenja”, objasnila je predsednica suda.
Izvor: mondo.rs
