Za Novopazarku Atifu Ljajić (65) i njenu upornost i hrabrost čuo je ceo svet. Najpre kada je nakon pete vantelesne oplodnje, a nakon četiri su bile neuspešne u 60. godini prvi put ostala trudna i odlučila da rodi i potom kada je, u junu 2017. godine na svet donela zdravu devojčicu.
Tada su je zvali mnogi, pozivi su stizali čak iz Amerike i Australije. Čestitali su joj na hrabrosti, uprnosti i neverovatnoj želji da se u poznim godinama, ostvari kao majka. Pošto je bila bez posla, penzije i ušteđevine, a sa nevenčanim suprugom Šerifom Nokićem (75) živela je u neuglednoj podstanarskoj sobici, svi su joj tada obećavali pomoć, a samo retki su joj skromno pomogli.
“Najviše sam očekivala od grada Novog Pazara. Čak sam se nadala da će mi dodeliti neki sobičak, da Alina i ja imamo krov nad glavom i da ne plaćam kiriju. Nažalost, osim nekoliko manjih donacija, humanitarka Hida Muratovića i jedne dobre Beograđanke, koje su pristigle odmah nakon Alininog rođenja i koje su mi mnogo značile, svaka druga pomoć je izostala”, ispričala je Atifa.
Sada je ovoj Novopazarki i njenoj ćerki još teže, Šerif je retko sa njima, bolestan je i samo povremeno navrati da vidi Alinu. Žive od Atifine penzije od 120 evra, a samo za stan mesečno treba da plate 150 evra, plus komunalije, struja, sredstva za higijenu, namirnice… Pošto kiriju nije platila nekoliko meseci, preti im opasnost da ostanu bez krova nad glavom, na ulici bez igde ičega.
“Dugo sam bila bez posla, tehnološki višak u Tekstilnom kombinatu “Raška”, nešto ušteđevine što sam imala potrošila sam za bolnice i vantelesne oplodnje. Čak sam morala da podignem kredit i da pozajmljujem, ni sama ne znam kako sam preživljavala. Mnogo sam očekivala od penzije koju sam prošle godine konačno dobila, a koja iznosi samo 15.000 dinara, odnosno oko 120 evra. Eto toliko vredi moj tridesetogodišnji rad za mašinom i u tri smene”, kaže Atifa i naglašava da je rođenjem Aline ostvarila svoje dugogodišnje snove.
Ona ističe da je ponosna i presrećna majka i da ima svoje zlato koje ne bi dala ni za šta na svetu, ali i da je strašno zabrinuta i uplašena.
“Ne znam, zaista, kako ćemo i od čega živeti. Možda su u pravu oni koji su mi govorili da ne rađam dete u 60. godini, bila sam i ja u teškim dilemama, ali želja za roditeljstvom bila je jača od svega”, kaže ona.
Mnoge žene širom Srbije i regiona Atifu smatraju herojem, jer je pomerila granice i pokazala im da uprkos godinama, nikada nije kasno i da se upornost isplati. Ima međutim, i onih malobrojnijih koji smatraju da je Atifa, pre nego što je odlučila da rodi, morala da razmisli o svojim godinama i materijalnoj situaciji.
“Dete je Božji dar, svevišnji je hteo da je rodim u 60. godini. Srećna sam, uprkos svim mukama. Mnogi bi dali sve što imaju na ovom svetu da dobiju naslednike, nadam se da će nam Bog pomoći”, kaže Atifa.
Izvor: kurir.rs
