Blizu 80 vrsta slatke, slane i kisele zimnice i oko 10.000 tegli i flaša izašlo je iz Anine kuhinje u porodičnoj kući.
Aninu zimnicu njene mušterije zovu Betovenova Peta simfonija, koja važi za neprevaziđeno jedinstvo oblika i sadržaja i zbog čega se kod najšire publike, najviše i ceni.
I zimnica Ane Nikodijević iz sela Ovsište kod Topole i ostalih srpskih domaćica takođe se veoma ceni. Ali, mogla bi da ima višu cenu. U inostranstvu, procenjuju oni koji tamo dugo žive, svaka tegla sa zimnicom iz domaće radinosti mogla bi da košta i tri puta više, piše Agroklub.
Za izradu zimnice odlučila se kada joj je ostajalo dosta povrća i voća sa imanja od šest hektara. Zimnicu isključivo sprema po tradicionalnim metodama. Paprike za ajvar peče na plotni, dok za pasterizaciju koristi stari metod u rerni – voda u šerpi, krpe i poklopac. Sa spremanjem počinje još krajem aprila, kada stignu prve jagode i nastavlja do kasne jeseni, sve dok ima povrća i voća na imanju.
Dok Anina svekrva peče paprike, ona računa koliko bi isti ajvar koštao u Švajcarskoj.
Švajcarci bi turšiju platili i 20 franaka. Ona uspeva da dopuni budžet prodajom zimnice, i zadovoljna je zbog toga, ali pomalo poražavajuća činjenica stigla je od člana porodice koji dugo ne živi ovde.
“Ovu teglu turšije Ana prodaje za 600 dinara, dok bi, recimo, u Švajcarskoj ona dostigla cenu od 2.000 dinara. Tegla industrijskog ajvara od 370 ml tamo košta 520 dinara, a ona ovde 720 ml prodaje za 500 dinara”, objašnjava razliku Anina svekrva, koja već dugo godina živi u Švajcarskoj.
Slično našoj turšiji, recimo, prave i prodaju Turci i Rusi u Švajcarskoj i za nju u svojim prodavnicama traže i dobijaju 20 franaka. Ana ističe da je svesna da bi ručno pravljena zimnica i pasterizovana po starom metodu dunsta, mogla da ima mnogo bolju cenu i ovde i preko granice, ali je svesna i platežne moći sadašnjih i potencijalnih mušterija.Njena tegla otišla je najdalje do Pariza, ali uglavnom su to sve naši ljudi.
“Zabluda je da ovde kod nas zimnicu kupuju samo ljudi koji žive u grad. Naprotiv 50 odsto mojih mušterija su sa sela, koji se bave nekim drugim poslom i nemaju vremena da spremaju zimnicu”, kaže Ana.
Ona svom voću i povrću dodaje vrednost u teglama i istinski se trudi da razvije posao. Za prodaju pravi sve što jede i njena porodica. Osim toga, poput pravog umetnika pravi u teglama mala remek dela.
“Ne volim puko slaganje namirnica. Želja mi je bila da tegle bude emocije, da se smeju i izazivaju radost onih koji se spremaju da sednu za sto. Za moju zimsku salatu kombinujem voće i povrće. To je takođe zaostavšina iz prošlosti, kada su ljudi pokušavali da sve što mogu sačuvaju za zimu. Šećer iz voća daje čudnovatu notu celoj tegli”, ističe Ana Nikodijević.
Zato se u njenoj turšiji pored paprike, šargarepe, paradajza, krastavaca, tikvica, baškare i jabuke, kruške i obavezno grožđe.
“Jedna mušterija mi je napisala da je moja zimnica kao Peta Betovenova simfonija. Oni koji se bolje razumeju u dela čuvenog kompozitora kažu da je u pitanju odličan spoj oblika i sadržaja. Zovu je još i Simfonijom sudbine. Ako je tako, onda je to za mene veliki kompliment”, srećno kaže Ana.
Osim Betovena, koji se sticajem okolnosti našao u priči o Aninoj zimnici, još jedna poznata ličnost “vija” se blizu njenih špalira vesele zimnice. Nedaleko od kuće Nikodijevića u Ovsištu, rođen je najčuveniji srpski satiričar Radoje Domanović.
“Kad mušterije pitaju odakle sam, odgovaram im da živim u Domanovićevom rodnom selu. Malo se zbune, ali tako promovišem i našu istoriju i svoju zimnicu”, ispričala je Ana.
Izvor: kurir.rs
