Posle ukupno 44 godine života u Nemačkoj, novinar i sudski tumač Erdin Kadunić doneo je odluku da napusti Dizeldorf i sa suprugom i troje dece započne novi život u Sarajevu. Kako kaže, razlog nije to što je Nemačka postala loša zemlja, već činjenica da je njegova porodica procenila da razlika u kvalitetu života više nije toliko velika kao što je nekada bila.
Presudnu ulogu u odluci imao je osećaj pripadnosti. Nakon što su sagledali sve prednosti i mane života u obe zemlje, Kadunić i njegova porodica zaključili su da žele da se „vrate kući“. Bio je svestan problema sa kojima se Bosna i Hercegovina suočava, ali je, kako kaže, istovremeno shvatio da postoje stvari koje ljudi koji tamo žive često ne primećuju ili uzimaju zdravo za gotovo.
„U Sarajevu osećam veću bliskost“
Jedna od najvećih razlika koju je primetio odnosi se na međuljudske odnose. U Sarajevu, prema njegovom iskustvu, oseća više bliskosti, topline i empatije nego što je imao u Nemačkoj. Posebno mu znači svakodnevna komunikacija sa ljudima – od komšija i prodavaca do roditelja druge dece.
Njegovo troje dece takođe se, kako kaže, veoma brzo prilagodilo novoj sredini. Najmlađe dete krenulo je u osnovnu školu, a porodicu je posebno iznenadilo koliko su ih drugi roditelji srdačno prihvatili. Takav nivo neposrednosti, kaže Kadunić, nisu imali u Nemačkoj.
Već je jednom pokušao da se vrati
Ovo, međutim, nije prvi put da Kadunić živi u Sarajevu. U Bosni i Hercegovini je boravio od 2004. do 2012. godine, ali se tada vratio u Nemačku, razočaran sporim promenama. Ovoga puta njegov utisak je drugačiji. Tvrdi da vidi napredak u brojnim oblastima – od infrastrukture i puteva do uređenosti ulica, digitalizacije i rada institucija, koje su, prema njegovom iskustvu, neke svakodnevne poslove učinile jednostavnijim.
Istovremeno, smatra da se život u Nemačkoj u pojedinim segmentima pogoršao.
Kao primer navodi železnicu, koja je nekada važila za simbol tačnosti, dok su danas kašnjenja vozova sve češća. Ni zdravstveni sistem, prema njegovom iskustvu, više nije ono što mnogi ljudi sa Balkana zamišljaju. Na određene preglede, poput magnetne rezonance ili CT-a, može se čekati mesecima, rekao je on.
Život u Nemačkoj postao je skuplji
Važan faktor u njegovoj odluci bila je i finansijska računica. Kadunić smatra da su troškovi života u Nemačkoj značajno porasli, dok ljudima ostaje sve manje novca koji mogu da uštede. Nekadašnje generacije gastarbajtera mogle su od zarade u Nemačkoj da štede i u domovini grade kuće bez podizanja kredita. Danas je, prema njegovom mišljenju, takva računica mnogo teža.
Kadunić ne govori o tome koliko je lično zarađivao niti kolika mu je bila plata. Kao ilustraciju razlike u troškovima rada navodi da radnik u nemačkoj industriji kompaniju može koštati oko 49 evra po satu, dok je, prema njegovim rečima, uporediv trošak u Mađarskoj oko 15 evra. Time objašnjava i zbog čega pojedine nemačke kompanije deo proizvodnje sele u zemlje u kojima su troškovi rada niži.
„Nemačka nije pred propadanjem“
Kadunić ne smatra da je Nemačka pred ekonomskim slomom niti tvrdi da je reč o zemlji koja propada. Njegov utisak je da se ona nalazi usred velike ekonomske i društvene transformacije i da model koji je decenijama funkcionisao više ne daje iste rezultate. Troškovi energije su viši, industrija je pod pritiskom, a promene su, prema njegovom mišljenju, potrebne i u penzijskom i socijalnom sistemu.
Na odluke ljudi poreklom sa Balkana može da utiče i politička scena u Nemačkoj, posebno jačanje desničarskog AfD-a.
Kadunić, međutim, ne smatra da Nemačka zbog toga postaje fašistička zemlja. Ipak, smatra da političke promene mogu da navedu neke porodice da razmisle o tome gde žele da odgajaju decu i kako vide svoju budućnost.
Deca su se brzo navikla na novi život
Za njegovu porodicu možda je najvažnije upravo ono što su primetili kod dece nakon preseljenja. Kadunić kaže da su mu rekli da u Sarajevu osećaju veću slobodu i opušteniju atmosferu.
„Nekako dišu punim plućima“, opisao je njihov život posle povratka.
Primećuje da su deca rasterećenija, iako se roditelji i porodična pravila nisu promenili. Upravo taj osećaj bio je jedan od razloga zbog kojih je porodica odlučila da novi život ponovo gradi u Sarajevu.
Povratak nije samo finansijska računica
Za Kadunića odluka o povratku na kraju nije bila samo pitanje novca. Nemačka i dalje nudi uređen sistem, posao i brojne mogućnosti, ali, kako smatra, više nema onu ogromnu prednost u odnosu na život u domovini koju je imala pre nekoliko decenija. Sa druge strane, Sarajevo njegovoj porodici pruža nešto što im je vremenom postalo važnije – bliskost sa ljudima, osećaj pripadnosti i opušteniju atmosferu za decu. Posle 44 godine u Nemačkoj, Kadunić je tako odlučio da se sa porodicom vrati tamo gde, kako kaže, ponovo oseća da pripada.
Izvor: nova.rs
