Srpska pravoslavna crkva i vernici 19. avgusta obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan od 12 velikih Hristovih praznika. Ovaj dan posvećen je događaju na gori Tavor, kada se Isus Hristos pred apostolima Petrom, Jakovom i Jovanom preobrazio i zasijao nebeskom svetlošću, otkrivajući svoju božansku prirodu. Prema Jevanđelju, tada su se Hristu i apostolima pojavili proroci Mojsije i Ilija, dok se iz oblaka začuo glas Boga Oca: „Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte“.
Na ikonama Preobraženja Hristos je prikazan na gori, obasjan svetlošću, dok se pored njega nalaze Mojsije i Ilija. Apostoli Petar, Jakov i Jovan prikazani su kako, zadivljeni i uplašeni prizorom, padaju na zemlju. Preobraženje se praznuje tokom Gospojinskog posta, pa je praznična trpeza posna, a tradicionalno se pripremaju riba i vino. U crkvenim bogosluženjima praznik se proslavlja sedam dana, uz posebne pesme posvećene ovom jevanđelskom događaju.
Pored verskog značaja, Preobraženje u narodnoj tradiciji prate brojni običaji i verovanja koja su se generacijama prenosila s kolena na koleno.
„Božja vrata“ i želja u ponoć
Noć uoči Preobraženja u narodnom verovanju ima posebno mesto. Praznik se u nekim krajevima naziva i „letnje Bogojavljenje“, a verovalo se da se nebo uoči ovog dana tri puta preobražava. Prema narodnom verovanju, tačno u ponoć otvaraju se „Božja vrata“, pa se vernicima pruža prilika da uputе iskrenu molitvu. Običaj je nalagao da se izađe napolje, pogleda u nebo i zamisli jedna, najvažnija želja. Stari su verovali da čovek u tom trenutku treba da zna šta mu je zaista najvažnije i da se moli iz dubine srca – za zdravlje, mir, sreću, ljubav i blagostanje porodice.
Dan kada se priroda „preobražava“
Preobraženje je u narodnoj tradiciji označavalo i prelomni trenutak u prirodi. Govorilo se da se tog dana „preobražava list u gori i kamen u vodi“, kao i da „sunce okreće leđa letu, a osmehuje se zimi“. Od Preobraženja jutra postaju svežija, dani kraći, a priroda počinje da poprima prve nagoveštaje jeseni. Upravo zbog verovanja da se voda od ovog dana hladi, deci je nekada bilo zabranjeno da se kupaju u rekama i jezerima.
Uz praznik su vezana i brojna druga narodna verovanja. Smatralo se da žene na Preobraženje ne treba da plaču, jer bi ih, prema verovanju, tuga mogla pratiti tokom cele godine. Takođe se govorilo da onaj ko na ovaj dan drema može postati pospan i lenj do kraja godine. Preobraženje se zato doživljavalo i kao simbol lične promene. Verovalo se da je ovaj praznik pravi trenutak da čovek odluči da nešto promeni nabolje – da započne posao koji dugo odlaže, ostavi lošu naviku ili napravi prvi korak ka cilju koji mu je dugo bio važan.
Bez obzira na narodna verovanja i običaje, suština praznika ostaje u njegovoj verskoj poruci – Preobraženje podseća na Hristovu božansku prirodu, svetlost vere i mogućnost unutrašnje promene čoveka.
Izvor: nova.rs
