Uoči povratka učenika u školske klupe nakon zimskog raspusta, oglasio se ministar prosvete Dejan Vuk Stanković. On je najavio promenu koja bi mogla nastupiti u drugom polugodištu, a to je skraćenje časova sa 45 na 30 minuta radi povećanja koncentracije učenika.
Ministar smatra da je neophodno uvesti nove nastavne metode, uključujući veštačku inteligenciju i digitalne tehnologije, što bi takođe bila promena u školovanju.
Stanković je takođe najavio i ograničenje upotrebe mobilnih telefona i veću prisutnost veštačke inteligencije i digitalnih tehnologija u nastavi. On smatra da savremeni obrazovni sistem mora da se prilagodi promenjenoj pažnji učenika i ubrzanom tehnološkom razvoju.
Ministar se juče, u saopštenju povodom izbora novog direktora Pete beogradske gimnazije dotakao pomenutih tema.
Osvrnuo se na ideju da se nastava skrati na 30 minuta zbog pažnje učenika, i naglasio da je taj argument psihološki utemeljen jer, kako je naveo, učenici danas imaju takozvanu difuznu pažnju koja je sekvencijalna i vezana za kraći vremenski period.
“Da bi se pratila nastava potrebno je da budete fokusirani na izlaganje nastavnika i da aktivno učestvujete u interakciji sa njim. Današnji model škole podrazumeva nešto što se razlikuje od onog vremena kada sam, recimo, ja išao u školi i kada je model bio autoritativan, gde ste imali pošiljaoca i primaoca poruke, a učenje je bilo neka vrsta reprodukcije činjenica” obrazložio je Stanković argumente za ovu odluku.
Ministar je još naveo da se u današnje vreme ide ka tome da se uvode komunikacioni, interaktivni model i da u nastavi aktivnu ulogu imaju veštačka inteligencija, digitalne tehnologije i inovativni metodi u cilju da se učenici podstaknu da samostalno razmišljaju i donose zaključke.
Stanković dodaje da će se u narednom periodu ići u pravcu da se ograniči upotreba mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama, o čemu se već vodi debata stručnjaka. Postoje dve opcije – delimična i potpuna zabrana telefona, a konačna odluka zavisiće od argumentovane diskusije i razmene stavova.
Predsednik Vučić o skraćivanju časova sa 45 na 30 minuta
O mogućem skraćenju časova u školama u Srbiji najpre je govorio predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, u decembru prošle godine. On je tada istakao kako cilj ove mere nije da đaci provedu manje vremena u obrazovnim ustanovama, već da budu koncentrisaniji, a ministar prosvete se složio sa njegovim stavom.
Inače, škole u Srbiji imaju iskustva sa održavanjem skraćenih časova. Po tom modelu funkcionisalo tokom pandemije, kao i zbog specifične situacije u školama (nemogućnost drugačije organizacije zbog preseljenja đaka u drugu školu dok se matična renovira, često nedostatak ogreva i slično).
Ovom modelu obično se pristupa kada ne postoje mogućnosti za održavanje standardnog časa od 45 minuta. Imajući u vidu da u 30 minuta treba “spakovati” dolazak nastavnika, zapisivanje časova i obrađivanje nastavne jedinice, jasno je da je to kratak vremenski period, na šta su primedbe imali i učenici i nastavnici.
Ministar prosvete je ranije komentarisao izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, rekavši da to nije loša ideja.
“Zvaničan predlog nije još uvek stigao do nas, tako da nemamo odgovarajuću stručnu ekspertizu u ovom trenutku. Kada predlog zvanično bude stigao i kada ga budemo izanalizirali, onda ćemo moći da kažemo ono što je stav Ministarstva prosvete u ovom trenutku. To za sada samo posmatram samo kao jednu vrstu ideje koja, u osnovi, nije rđava, ali treba razmišljati o njenim praktičnim učincima na obrazovni sistem”, izjavio je ranije ministar, dodajući kako bi to u početku bio samo pilot projekat koji bi se kasnije širio i usvajao u skladu sa rezultatima koje daje.
Mišljenje nastavnika o skraćenju časova na 30 minuta
Šta bi u praksi zapravo značilo za učenike ako bi se uvela ova promena, ranije su za “Blic TV” govorili nastavnici.
Andrej Pavlović, profesor matematike u OŠ “Dr Jovan Cvijić” u Smederevu koji je izabran i za jednog od 50 najboljih nastavnika na svetu, za “Blic TV” izrazio je stav da predlog o skraćivanju časova ne treba posmatrati kao tehničko pitanje.
“Deca bi, naravno, bila srećna da im se skrate časovi, manje-više i nastavnici, ali roditelji nisu. Bojim se da problem trajanja časa uopšte nije tehničke prirode. Ne možemo tako da posmatramo nastavu. To je, pre svega, pitanje koncentracije i psihologije”, rekao je profesor matematike ranije za “Blic TV”.
Da li čas od 30 minuta može da bude kvalitetan
Govoreći o tome da li se kvalitetan čas može održati za 30 minuta, Pavlović smatra da univerzalnog odgovora nema.
“Nije svaki čas isti. Jedno je plan, a drugo realizacija. Čas od 45 minuta nije samo predavanje – tu je i administrativni deo, priprema učenika kad ulaze i izlaze iz učionice. Ako se dobro isplanira, 30 minuta može da bude dobar vremenski okvir za kvalitetan rad”, ocenio je profesor Pavlović.
Ipak, organizacija vremena zavisi od nastavnika i reakcije učenika, pa nije sigurno da će se ovaj model uspešno primeniti u svakoj školi.
Profesor podseća na činjenicu da su mnoge države ranije uvodile takvu praksu ali da su odustale od časova koji traju 30 minuta jer ovaj način rada nije doneo poboljšanja u radu učenika i nastavnika. S obzirom na iskustva iz inostranstva, profesor moguće rešenje vidi u blok-nastavi.
“Čas od 30 minuta ima smisla u blokovima, na primer ako učenik ima matematiku dva ili tri puta zaredom”, rekao je Pavlović za “Blic TV”.
Da li je rešenje u jednosmenskoj nastavi
Govoreći o organizaciji školskog dana, Pavlović ističe da je prelazak na jednosmensku nastavu ključno sistemsko rešenje.
“Jednosmenska nastava je mnogo kvalitetnija. Deca su nam sada u školi od 7.20 do 19.30 sati, raspoređena u dve smene, pa nema prostora za pretčasove ni aktivnosti posle časova. Takođe, odmori traju pet minuta, osim jednog od 20 minuta za ručak. To je premalo vremena jer deca uglavnom izlaze iz škole da kupe nešto da jedu, iako nekada jedu i u školskoj kantini. Moramo da razmišljamo o drugačijoj organizaciji vremena”, istakao je probleme organizacije i dodao da je za promene u obrazovanju neophodno napustiti stav “tako se oduvek radilo”.
Kratak osvrt na moguće promene u školstvu u Srbiji
Predlog o skraćenju školskih časova sa 45 na 30 minuta pokazuje inicijativu da obrazovni sistem u Srbiji pokušava da se prilagodi promenjenim potrebama učenika i savremenim tehnologijama. Iako se očekuju koristi u pogledu koncentracije i uvođenja novih nastavnih metoda, mora se uzeti u obzir da ovakve promene iziskuju pažljivo planiranje, uključivanje nastavnika, roditelja i stručnjaka u ceo proces. U narednom periodu videćemo kakve će rezultate doneti eventualno uvođenje najavljenih promena.
Izvori:
Izjave ministra prosvete Dejana Vuk Stankovića u televizijskoj emisiji
Saopštenja i informacije iz Ministarstva prosvete
Izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Intervjui nastavnika za Blic TV
17.1.2026.
