Strani trgovački lanci u Srbiji sve teže podnose samovolju predsednika Aleksandra Vučića, koja bi, kako piše nemački dnevnik Handelsblat (Handelsblatt), mogla da ih primora da napuste srpsko tržište. List postavlja i pitanje dokle je Evropska unija spremna da toleriše ovakvo uplitanje države u tržište u zemlji kandidatu za članstvo.
Pozivajući se na izvore iz holandskog koncerna Delez, Handelsblat navodi da ta kompanija planira da do kraja godine zatvori 25 prodavnica svoje srpske filijale Maxi, koja centrali redovno šalje izveštaje o milionskim gubicima.
„Nisu u pitanju greške menadžmenta niti oštra konkurencija, koji bi bili odgovorni za te gubitke, već je to politička volja srpskog predsednika Aleksandra Vučića. On je krajem avgusta izdao uredbu koja neselektivno određuje trgovinske marže trgovaca. Time je pogođen i nemački trgovinski lanac Lidl“, piše list.
Uredba predviđa ograničenje marži za oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije na maksimalno 20 odsto. Kako trgovci od te marže moraju da pokriju troškove zakupa, energije, marketinga i osoblja, mnogi upozoravaju da s takvim ograničenjem teško mogu poslovati profitabilno.
Prema pisanju Handelsblata, posledica bi mogla biti potpuno povlačenje stranih lanaca iz Srbije u srednjem roku.
List podseća da je Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije već ocenila da je „ograničavanje trgovinskih marži mera koja izvitoperuje tržište, utiče na investicije i nije u skladu sa tržišnim načelima EU“ i pozvala vlasti u Beogradu da se uzdrže od takvih „državnih intervencija“.
U tekstu se navodi i da u Srbiji već godinu dana traju antivladini protesti, na kojima se građani bune, između ostalog, i zbog visokih životnih troškova.
„Uz pomoć vladi bliskih medija populista Vučić je vrlo brzo pronašao krivca – strane trgovačke koncerne poput Deleza i Lidla koji pljačkaju narod previsokim cenama“, piše Handelsblat.
Strane kompanije, kako se navodi, dodatno uznemirava to što uredba važi samo za trgovce s godišnjim prometom većim od oko 38 miliona evra – što praktično pogađa isključivo velike međunarodne lance, dok domaći trgovci ostaju pošteđeni.
Zbog toga strani lanci sada maksimalno smanjuju troškove, u nadi da će izdržati do februara 2026. godine, kada bi uredba trebalo da prestane da važi.
List prenosi i izjavu evroposlanika Danijela Frojnda iz austrijskih Zelenih, koji je ocenio da takvo „intervenisanje iliberalnih političara na tržištu za rezultat ima slabiju ponudu za kupce“ i da „ne približava Srbiju jedinstvenom evropskom tržištu“.
Handelsblat dodaje da Srbija u ovom pogledu nije izuzetak i da se verovatno ugledala na Mađarsku, gde se, kako piše, „strana preduzeća već godinama žale da ih premijer Viktor Orban diskriminiše vanrednim porezima i birokratskim preprekama, u koje spada i ograničenje marži kao i u Srbiji“.
Zbog takvih mera, austrijski trgovinski lanac Spar podneo je zvaničnu žalbu Evropskoj komisiji, koja je protiv Mađarske pokrenula dva postupka zbog kršenja ugovora EU. Austrijska vlada otišla je i korak dalje, zatraživši od Komisije da pokrene tužbu protiv Mađarske pred Evropskim sudom pravde, ali, kako piše Handelsblat, odgovora još nema.
Frojnd je zaključio da i Orban i Vučić „žele pre svih da okrive strane lance za svoju propalu politiku i jadne ekonomske performanse“, dodajući da „to što sada Vučić oponaša Orbana nije dobra vest“.
Izvor: n1info.rs
