Prilika za suštinsku i brzu promenu društva nakon Petooktobarskih promena 2000. godine – ono što se kolokvijalno naziva “6. oktobar” – nikada zapravo nije postojala, jer unutar tadašnje Vlade, koju je formirala Demokratska opozicija Srbije (DOS), nije postojala većina za sprovođenje radikalnih reformi. Ovo je ocenio bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić u intervjuu za list Danas, povodom obeležavanja 25 godina od svrgavanja režima Slobodana Miloševića.
Tadić navodi da je nerazumevanje prirode demokratskih procesa i vremena potrebnog za sprovođenje reformi kod građana dovelo do frustracija i nerealnih očekivanja, što je, kako kaže, na kraju doprinelo dolasku Srpske napredne stranke na vlast:
„O (manjku političke podrške) je javno govorio i (ubijeni premijer Zoran) Đinđić, kada je rekao da (se zalaže za) otpuštanje svih tužilaca, sudija, policijskih funkcionera i funkcionera Službe bezbednosti, otvaranje novog konkursa i ponovno zapošljavanje posle stroge selekcije… Za ono što se smatra 6. oktobrom bio nam je potreban još najmanje jedan mandat i siguran sam da bismo završili započeto. Nije realno da za samo nekoliko godina država koja je izašla iz rata i sankcija dođe do potpune uređenosti.“
Tadić smatra da je velika šteta to što većina tadašnjih glasača DOS-a ne prepoznaje koliko je, uprkos izazovima, u tom periodu zapravo postignuto.
Takođe ukazuje da nije postojala ni politička većina za sprovođenje zakona o lustraciji. Kako ističe, podrška za usvajanje zakona o lustraciji formirana je „ad hok“, nakon atentata na Zorana Đinđića, ali da je sama primena zakona bila „nešto sasvim drugo“.
„Veliko je pitanje da li bi i došlo do lustracije i neposredno nakon atentata na Đinđića da su se o tom izjašnjavale tadašnje stranke Vlade, jer su i u njoj bili nekadašnji koalicioni partneri Miloševića. Međutim, do lustracije posebno nije moglo doći nakon izbora 2003. godine, kada su vladu formirali DSS, G17 plus, SPO i Velimir Ilić uz manjinsku podršku SPS-a. Nisu ni sve dotadašnje stranke DOS-a bile za ilustraciju, kao na primer DSS, a kamoli SPS, čiji bi funkcioneri bili predmet te lustracije“, rekao je Tadić.
Kao jedinu stvarnu, ali propuštenu priliku za sprovođenje lustracije, Tadić vidi u dogovoru koji je Demokratska stranka imala sa manjinskim strankama – a koji, kako tvrdi, nije ispunjen:
„Da je prethodni dogovor koji je sa njima postigao (tadašnji lider DS-a Zoran) Živković poštovan, DS bi u koaliciji sa tim strankama imala većinu poslanika i tada bi bila u prilici da pokrene primenu tog zakona. Nažalost, to se nije desilo i tako smo došli u situaciju da je 2008. godine, umesto da su neki funkcioneri SPS-a lustrirani, bez te stranke nije bilo moguće da formiramo vladu“, naveo je Tadić.
Izvor: n1info.rs
