Ukupno 50 državnih institucija, javnih i privatnih preduzeća duguje Elektroprivredi Srbije (EPS) čak 25,5 milijardi dinara, odnosno oko 217,6 miliona evra, navodi se u dokumentu objavljenom na zvaničnom sajtu EPS-a. Među najvećim dužnicima nalaze se i firme koje su u stečaju ili su privatizovane, kao što su Železara Smederevo, Infrastruktura železnice Srbije, Srbija Kargo, ali i JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i grad Novi Pazar.
Najveći dužnik: Železara Smederevo
Najveći pojedinačni dug prema EPS-u ima nekadašnja Železara Smederevo – 6.292.540.137 dinara, što je oko 53,8 miliona evra. U dokumentu se navodi:
31. januara 2019. godine pokrenut je stečajni postupak „Železare“ i celokupan iznos je prijavljen u stečajnu masu.
Takođe se ističe da je imovinu kompanije preuzeo novi vlasnik – kineski „New-Silkroad Holding Co. Limited“, koji sada posluje pod imenom „HBIS Group Serbia Iron & Steel“ i redovno izmiruje obaveze. Ipak, podaci pokazuju da dug Železare nije smanjen, već je uvećan za 1,7 milijardi dinara u odnosu na 2023.
Drugi najveći dužnik je „Infrastruktura železnice Srbije“ sa dugom od 4.028.955.951 dinara (oko 34,4 miliona evra). Slede:
Energetika Kragujevac – 2.380.918.153 dinara (oko 20,3 miliona evra)
JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica – 2.273.218.652 dinara (oko 19,4 miliona evra)
Politika AD – 1.478.438.042 dinara (oko 12,6 miliona evra)
Beogradski vodovod i kanalizacija – 624.942.087 dinara (oko 5,3 miliona evra)
Formalno, Infostan se vodi kao dužnik sa 1.100.740.263 dinara duga, ali se u napomeni navodi:
– Nije reč o dugu te firme, već o potraživanju nastalom u skladu sa Ugovorom o vršenju poslova naplate isporučene električne energije u zajedničkim prostorijama stambenih zgrada.
Zanimljivo je da se na spisku dužnika našao i Vaterpolo klub Partizan, koji duguje 372.233.444 dinara (oko 3,2 miliona evra). Tu su i:
Zastava oružje – 270.319.935 dinara (oko 2,3 miliona evra)
Ministarstvo unutrašnjih poslova – 139.695.565 dinara (oko 1,2 miliona evra)
Ministarstvo odbrane – 53.382.273 dinara (oko 450.000 evra)
Resavica, jedan od dužnika, nedavno je iz tekuće budžetske rezerve dobila 168 miliona dinara – isključivo za isplatu zarada zaposlenima.
Iako je EPS 2023. godine zabeležio neto dobit od čak 961,1 milion evra, u 2024. je dobit pala na 24,3 milijarde dinara, odnosno oko 208 miliona evra – gotovo pet puta manje.
Prihodi kompanije su takođe smanjeni za oko 53 milijarde dinara (oko pola milijarde evra), ali u EPS-u tvrde da to ne daje celokupnu sliku stanja:
– Poređenje 2023. i 2024. godine samo kroz iznos dobiti apsolutno ne daje realnu sliku poslovanja EPS-a, vidljivog napretka i poslovne sigurnosti, kojoj kompanija dugoročno teži, rekli su za Nova.rs.
U 2024. godini EPS je u budžet uplatio 200 miliona evra na ime poreza na dobit. Istovremeno, ukupne investicije iznosile su više od 550 miliona evra, pri čemu je 93% finansirano iz sopstvenih sredstava.
– Takođe, u 2024. godini EPS je posle više od tri decenije preuzeo novi proizvodni kapacitet, blok B3 u Kostolcu i pustio u probni rad sistem za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A, ističu iz EPS-a.
Dodaju i da su završeni brojni planirani i kapitalni remonti, među kojima:
– Kapitalni remonti blokova B1 u Kostolcu i A2 u TENT, revitalizacija agregata RHE Bajina Bašta posle 42 godine rada, kao i ulaganja u nove rudarske kapacitete.
EPS ističe i da su 2024. godine rad usložnili nepovoljna hidrologija, rekordna letnja potrošnja i niže cene za privredu, dok je:
– 2023. godinu obeležila istorijski dobra hidrologija, samo jedan kapitalni remont i do 30 odsto veće cene za privredu nego 2024, zaključuju u kompaniji.
Izvor: nova.rs
