Višemesečna improvizovana okupacija poznata kao „Ćacilend“, smeštena u Pionirskom parku i na platou ispred Narodne skupštine, i dalje blokira jednu od najprometnijih saobraćajnica u centru Beograda, kao i pristup jednom od najposećenijih gradskih parkova. Iako je prvobitno predstavljena kao protest „studenata koji žele da uče“, svrha ovog kampa danas je nejasna, a zahtevi zbog kojih je navodno formiran zaboravljeni. Osim šatora i barikada, prostor je prekriven i velikim brojem poljskih toaleta, a građani mesecima ne mogu da funkcionišu normalno u samom centru grada. Postavlja se pitanje – čemu ova višemesečna blokada zaista služi, kome je dozvoljena i dokle će trajati.
U razgovoru za portal Nova.rs, advokat i pravni analitičar Rodoljub Šabić ističe da je, kako bi se uopšte moglo govoriti o odgovornosti i nadležnosti, najpre neophodno jasno utvrditi da li je reč o mirnom okupljanju građana ili o formiranju improvizovanog naselja, odnosno kampa.
„Budući da se od početka predstavlja kao okupljanje studenata koji hoće da uče, dakle kao mirno okupljanje građana, ono ne podleže nikakvoj dozvoli već samo obavezi prijavljivanja. Prijava pored ostalog mora da sadrži i podatke o mestu i vremenu održavanja okupljanja“, kaže naš sagovornik i dodaje:
„Shodno navedenom ne verujem da je bilo kome prijavljeno formiranje kampa. A siguran sam da po bilo kom zakonu ne postoji valjan osnov za držanje kampa na javnoj, gradskoj površini ni toliko dugo, ni uopšte.“
Šabić ukazuje na razliku između privremenog ometanja saobraćaja u okviru mirnog protesta i višemesečne uzurpacije prostora. „Blokada saobraćaja, iako zadire u prava drugih i može da podrazumeva kršenje Zakona o saobraćaju, ipak potpada pod pojam „mirnog okupljanja“. Ne uživa tzv. „privilegivanu“ zaštitu kao npr. klasičan politički miting ali se, što je i potvrđeno odlukama Evropskog suda za ljudska prava, od vlasti očekuje tolerantan odnos. Zato, razume se, ako ometanje saobraćaja traje izuzetno dugo ili izaziva enormnu štetu, vlasti jesu ovlašćene da primene i represivne mere radi uspostavljanja normalnog stanja, ali i tada, po shvatanju suda, samo nužne i neophodne mere“, objašnjava advokat.
Ipak, kako ističe, višemesečna okupacija javne površine, naročito ako je reč o prostoru koji uživa određeni stepen zakonske zaštite, ne može se baš nikako podvesti pod pojam „mirnog okupljanja“.
„Famozni Ćacilend postoji više meseci tokom kojih su se događale razne stvari. Počelo je sa enormnom količinom nepropisno parkiranih i neregistrovanih traktora, dakle mnoštvom prekršaja na koje policija ne samo da nije reagovala već je asistirala prekršiocima“, kaže Šabić.
Dodaje i da ne može komentarisati sve što se u međuvremenu događalo, ali napominje da su pojedini elementi okupljanja možda u skladu sa pravom na mirno protestovanje, dok su drugi prešli granicu zakona.
„Neke stvari kao vid mirnog okupljanja ne podležu nikakvim sankcijama, neke predstavljaju kažnjive prekršaje saobraćaja ili javnog reda i mira, a neke su imale elemente krivičnog dela – nasilničkog ponašanja iz člana 344 Krivičnog zakonika, za koje je predviđena kazna zatvora do tri godine“, navodi naš sagovornik, aludirajući na napade na građane koji se dešavali.
Posebno zabrinjava činjenica da se kamp nalazi unutar Pionirskog parka, koji je, kako Šabić napominje, ne samo važna javna površina već i zakonom zaštićeno prirodno dobro sa primercima retke flore, kao i neposredno okruženje više kulturnih spomenika.
„To samo po sebi isključuje mogućnost da ga grupa neidentifikovanih lica koristi na način na koji ozbiljno ugrožava zaštićena dobra, pre svega prirodna“, kaže on, ističući da bi po zakonu nadležne institucije morale da reaguju.
Ćacilend je postao „zabranjen grad“
Prema njegovim rečima, nadležni organi ostaju pasivni, a Zavod za zaštitu prirode Srbije se nedavno oglasio saopštenjem da „nije izvršio stručni nadzor nad zaštićenim dobrom“ zbog „objektivne nemogućnosti prilaska parku“. „Ćacilend je dakle postao „zabranjen grad“. U zemlji u kojoj je Ustavom utvrđena podela vlasti odavno svedena na floskulu, to jasno govori da iza svega stoji sam vrh izvršne vlasti“, zaključuje Šabić.
Šabić naglašava i da građani imaju mogućnost da reaguju podnošenjem prijava nadležnim organima, međutim, prema njegovim rečima, očekivati od toga realne efekte je nažalost iluzija.
Grad Beograd bez odgovora
Portal Nova.rs uputio je pitanja Gradu Beogradu, kao i Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, u vezi sa načinom i postupkom prijavljivanja ovog skupa, kao i eventualnim merama koje su preduzete u vezi sa njegovim održavanjem. Međutim, do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore.
Podsetimo, u jednom trenutku Ćaćilend se i proširio, pa je maltene došao i do Skupštine. Naime, pre nekoliko nedelja su se pojavili i veliki šatori ispred Skupštine grada, a okupljeni građani su pozdravljali funkcionere Srpske napredne stranke (SNS), kao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, o čemu svedoče snimci na društvenim mrežama.
Do danas nije poznato ko je organizovao pomenute građane, niti koja je bila njihova uloga.
Izvor: nova.rs
