Marija Vasić, profesorka sociologije u Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu, koja se već puna dva meseca nalazi u pritvoru, stupila je u štrajk glađu i žeđu, odbijajući infuziju, nakon što joj je produžen pritvor. Njeni učenici, roditelji đaka, kolege i prijatelji iz Pokreta građana Novi Sad, čija je članica, svakodnevno apeluju na nadležne da je puste iz pritvora. Danas, u 11 časova, planiraju protest ispred suda, a ako ništa ne bude preduzeto, najavili su blokadu suda.
Profesorka Marija Vasić definitivno je među onima o kojima će se pričati i nakon što protesti studenata i blokade završe. Zašto?
Zato što je već dva meseca u pritvoru na Klisi, zajedno sa studentima i aktivistima Lazarom Dinićem, Davorom Stefanovićem, Srđanom Đurićem, Mladenom Cvijetićem i Lado Jovovićem.
Nakon što joj je pritvor produžen, profesorka je stupila u štrajk glađu i žeđu, odbijajući infuziju. Zbog toga su njeni sugrađani, kolege, đaci, roditelji učenika i prijatelji iz Pokreta građana Novi Sad, najavili protest za danas u 11 časova, ukoliko ne bude puštena iz pritvora.
Vasić je iz pritvora poručila da traži „oslobođenje nezakonitog pritvora“.
„Tražim oslobođenje nezakonitog pritvora i ja ću svojim životom da protestujem protiv toga, jer milost ne tražim, niti bih vam je dala!“ – poručila je ona, kako prenosi Mašina.
Ko je profesorka Marija Vasić?
Marija Vasić je profesorka sociologije u Gimnaziji „Jovan Jovanović Zmaj“ u Novom Sadu. Poznata je po sjajnom odnosu prema svojim đacima, vodi ih u komemorativne šetnje i predaje im o Novosadskoj raciji.
Odavno je shvatila da bez kulture sećanja nema zdrave budućnosti, te se stoga bori protiv zaborava jer je, kako je jednom prilikom ispričala za novosadski mojnovisad.com, „racija najstrašnija reč u rečniku svakog Novosađanina“. Marija je Limanka, građanska i politička aktivistkinja, autorka dve knjige o Novosadskoj raciji, članica Pokreta slobodnih građana Novi Sad.
Njen otac Lazar Vasić bio je legendarni golman Vojvodine, sportski novinar, skojevac koji je kao oslobodilac ušao u Novi Sad 23. oktobra 1944. sa puškom i gitarom.
Marija je u intervjuu za novosadski portal ispričala kako je počela da se bavi politikom:
„Minimum 10 godina sam potpredsednica Saveza antifašista Vojvodine. Pozvao me je Duško Radosavljević i obeležavamo datume, održavamo plamen antifašizma. U ‘Zajedno’ me je pozvao Radivoje Jovović jer se znamo sa svih protesta, a pre toga nisam imala politički angažman. Od početka smo imali veliki problem. Imali smo autonomiju rada, bili smo decentralizovani i novosadski odbor je bio jači od cele stranke. Centrali se nije baš svidelo spominjanje datuma od kojih su svi zazirali, a i jedini smo govorili o Srebrenici, pa su nas na kraju raspustili. Mi smo hteli na izbore, novosadski odbor je zato i napravljen, a oni su zagovarali bojkot. Stranke se obično osnivaju pred izbore, a mi smo raspušteni. Kompletan odbor se pripojio Pokretu slobodnih građana jer su nam programski najbliži“, ispričala je ona.
Izričito je naglasila da nema ličnog benefita u politici, te da je često bila na meti „svake budale“:
„Ja ličnog benefita nemam, već sam toliko stradala i bila na meti svake budale. Politika je onakva kakvi su ljudi. Gnusno je čega sam se nagledala u predizbornom procesu i za šta se ljudi prodaju, kakve kompromise prave. Odmah sam rekla, ni na listi, ni na slici sa njima. Mislim na udruženu novosadsku opoziciju. Došla sam da pomognem, ali to ne znači da mogu biti na istoj listi sa DSS, LSV, POKS. Neću govoriti u predizbornoj kampanji protiv njih, ali neću ni učestvovati u tome.“
Veruje u mlade ljude, zbog čega se, između ostalog, bori sa njima i za njih:
„Verujem u mlade ljude. Radim sa njima 22 godine i fenomenalni su. Apsolutno ne stoji da su nezainteresovani, već im samo treba znati prići, pokazati im, naučiti ih. Stvarno se nadam da će vrlo brzo doći neki naši mladi ljudi, kojima je preko glave političkog oportunizma, prodaje, neprincipijelnih koalicija koje vode u propast. Izgovori da su svi isti, da ne možemo ništa da promenimo nas je i dovelo do ovoga i upropastilo. Ta mentalna apatija u kojoj živimo nas upropašćava. Mladima je s pravom dosta svega. Zato i stoji posveta u mojoj knjizi ‘Svima onima koji ne pristaju na ravnodušnost’.“
Naglasila je da zbog zaposlenja u školi, pre svega zbog dece, vodi računa šta priča jer „zna da je gleda hiljadu očiju“:
„Ne pričam o dnevnoj politici, niti im iznosim svoja ubeđenja. Moji đaci nisu ni znali da sam u ‘Zajedno’ dok nisu videli klip u kojem govorim da svi novosadski đaci moraju imati besplatne udžbenike. Nisam nikad imala problem u školi zbog mog načina predavanja, a s druge strane imam odličan odnos s roditeljima. Oni su oduševljeni što neko priča sa decom i potkrepljuje njihove stavove, samo što njih kod kuće ne slušaju (smeh). Đacima govorim da je sociologija građanska, kritička nauka i da moramo i hoćemo da sumnjamo u sve i da sve može biti predmet rasprave. Nema tabu tema, mi vodimo debate.“
„Sistem se menja preko svesti, a promena svesti je najteža. To se menja edukacijom“, podvukla je tada profesorka Marija.
Dodala je da to jedino može da radi i jedino to se pokazuje da ima smisla:
„Među mlade ljude moramo da stavimo seme tih vrednosti i negde će nešto isklijati. Znam da hoće. Za mene nema veće satisfakcije, nego kad putuju po svetu i šalju mi slike, da pokažu šta su sve naučili. Mi slušamo Koju ‘Neukusu treba reći ne’, a pesma ‘Firma’ od Hladnog piva u četiri minuta najbolje objašnjava privatizaciju. Mi tome i služimo, da im pokažemo šta sve postoji, šta je sve napisano, ko je živeo pre nas, ko su pravednici u Novom Sadu…“, objasnila je ona.
Podsetimo, profesorka Marija je, kao i ostali uhapšeni, okrivljena za pokušaj rušenja ustavnog poretka, na osnovu njihovog prisluškivanog razgovora, koji je emitovan na režimskim televizijama.
Tužilac u ovom predmetu je Slobodan Josimović, koji postupa i u slučaju „Nadstrešnica“.
U obrazloženju te odluke navodi se da je pritvor određen i zbog „opasnosti od ponavljanja krivičnog dela, jer se okončanje aktuelnih protesta građana i studenata još uvek ne nazire“.
Izvor: nova.rs
