Đurđevdan, jedan od najznačajnijih praznika u srpskom narodnom kalendaru, slavi se svake godine 6. maja, a simbolizuje dolazak proleća, buđenje prirode i početak nove životne energije. Ovaj praznik je bogat tradicijom, običajima i verovanjima. Pripreme za Đurđevdan počinju već u zoru 5. maja, kada žene, devojke i deca kreću u prirodu da beru specifične biljke koje se smatraju magijskim i lekovitim. Najčešće se beru zdravac (biljka zdravlja), dren (za dug život i snagu), selen (za miris duše), kao i đurđevak, kopriva, mlečika, detelina i vrba. Veruje se da je bilje ubrano pred Đurđevdan posebno snažno, jer priroda u tom periodu dostiže vrhunac svoje prolećne moći, a biljke imaju lekovita i magijska svojstva.
Ubrano bilje se stavlja u posudu s vodom i ostavlja napolju tokom noći, pod svetlom zvezda. Ponekad se u vodu stavi i prvo crveno vaskršnje jaje, simbol života i zaštite. Ta voda, poznata kao “đurđevdanska voda”, koristi se za umivanje narednog jutra i smatra se prirodnim blagoslovom.
Uveče, žene često donose vodu sa vodenice ili potoka, tzv. “omaju”, u koju stavljaju isto to bilje. Veruje se da ova voda ima posebnu moć da očisti telo i dušu od nagomilanog zla i umora. Time završava duhovna i fizička priprema za veliki praznik.
Đurđevdan – dan svetlosti, buđenja i životne snage
Sam Đurđevdan, 6. maja, počinje rano, obično pre izlaska sunca. Porodice odlaze u prirodu – na reke, u šumu, na livadu – kako bi dočekale sunce u veselju. Ovaj običaj, poznat kao đurđevdanski uranak, simbolizuje novi početak, pročišćenje i slavljenje života. U veselju, uz pesmu, igru i tradicionalnu trpezu (najčešće jagnjetinu), praznik se slavi pod vedrim nebom.
U mnogim krajevima, i danas je običaj kupanje u reci na Đurđevdan. Veruje se da voda tog jutra ima čudotvornu moć – da leči, podmlađuje i donosi blagostanje. Oni koji ne mogu da odu do reke, obavezno se umivaju “đurđevdanskom vodom” pripremljenom prethodne večeri.
Domovi se ukrašavaju biljem ubranim dan ranije. Venčići od zdravca, drena i đurđevka stavljaju se na vrata, prozore, kapije, pa čak i na stoku, kako bi se obezbedila zaštita od bolesti, uroka i zlih sila. Na kuće i štale često se postavljaju krstići od leskovih ili grabovih grančica, simboli zaštite od groma i nevremena.
Deca i mladi se ukrašavaju cvećem, opasuju vrbovim prućem i prave vence, sve s željom da budu veseli, zdravi i jaki kao priroda koja je upravo oživela. Neki od tih venaca se bacaju u reku, uz verovanje da će voda odnesti sve loše, a sve dobro ostaviti.
Izvor: espreso.co.rs
