Vlasnici nekretnina na hrvatskom primorju, koji ih iznajmljuju turistima, suočavaju se s velikim izazovom u pronalaženju pouzdanih radnika za čišćenje objekata. Kada ih i pronađu, cena ove usluge je značajno porasla – dok je pre dve godine iznosila 15 evra po satu, danas niko ne radi ispod 20 do 25 evra po satu. Ova tarifa uključuje samo rad, dok su sredstva za čišćenje i oprema obaveza vlasnika, uz dodatne troškove prevoza i goriva.
Većina radnika u ovoj oblasti radi na crno i čišćenje obavlja uglavnom vikendom. Ovaj posao obavljaju različiti profili ljudi – od profesora i službenika do knjižara. Iako je zarada dobra, posao je nepredvidiv, često fizički zahtevan i stresan, dok su troškovi života značajno porasli.
S obzirom na to da već godinama postoji deficit radne snage u ovom sektoru, danas čistačica apartmana na moru za četiri sata rada može zaraditi i do 100 evra.
Iskustvo iz prve ruke
Ivana iz Istre, koja inače radi u javnoj upravi, poslednjih pet godina dodatno zarađuje čišćenjem vila za odmor. Počela je kao ispomoć prijateljici, a sada svake subote, tokom smene gostiju, radi u jednoj kući.
“Radim najčešće svake subote kada se smenjuju gosti. Obično imam četiri sata za čišćenje jer jedni odlaze do 10, a novi dolaze već u 14 ili 15 sati. To može biti vrlo stresno jer nikada ne znate šta vas čeka”, kaže Ivana.
Navodi primer kada je očekivala nered nakon boravka četvoro mladih gostiju koji su partijali, ali je zatekla uredno složenu posteljinu. S druge strane, porodica s dvoje dece ostavila je haos koji je jedva uspela da sredi na vreme.
“Nekad sve ide glatko, a nekad ne znate odakle da počnete. Iako posao traje samo nekoliko sati, subota vam u suštini propadne jer se morate potpuno posvetiti čišćenju. U jednoj kući, na primer, imali smo velike staklene površine sa aluminijumskim roletnama koje smo svaki put morali temeljno brisati. Uz to, kuća je imala četiri kupatila i tri spavaće sobe, što je zahtevalo pomoć dodatne osobe. Vlasnica je sama čistila kuhinju i menjala posteljinu, dok smo nas dve za ostatak kuće dobile 120 evra”, priča Ivana.
Plaćanje po satu ili kvadraturi nije uvek idealno rešenje, pa se mnogi vlasnici dogovaraju o fiksnim paušalnim iznosima. Vlasnik tri vile na Krku već pet godina koristi usluge lokalnog servisa za čišćenje i smatra to najboljim rešenjem.
“Plaćam 150 evra za čišćenje vile od 240 kvadrata i 130 evra za manju kuću. To su povlašćene cene jer se poznajemo, a ne tražim račun, što dodatno smanjuje trošak. Kada bih angažovao agenciju, cena bi bila mnogo veća – od 300 do 500 evra po dolasku, što je apsurdno”, kaže ovaj iznajmljivač.
Pored čišćenja, cene ostalih usluga takođe su porasle. Tako šišanje žive ograde u dvorištu košta 50 evra, dok se isti iznos naplaćuje za sat vremena čišćenja bazena robotom.
U gradovima gde se apartmani iznajmljuju na jednu noć, trošak čišćenja može biti veći od same cene noćenja, što dovodi do bizarnosti – pojedini iznajmljivači uvode naknade za čišćenje koje goste često koštaju više od samog boravka.
Stručnjaci upozoravaju da su visoki troškovi čišćenja posledica nekontrolisanog rasta privatnog smeštaja i odliva radne snage ka zapadnim zemljama. Veliki problem predstavlja i sezonalnost, jer se mnogi radnici bave čišćenjem samo kao dodatnim poslom.
Agencije koje upravljaju privatnim smeštajem pokušavaju da reše problem zapošljavanjem sopstvenih radnika.
“Trošak čišćenja u nekim destinacijama dostiže 17 do 25 evra po satu, odnosno 1 do 1,5 evra po kvadratu. U objektima sa prosečnim boravkom od dve noći, svaki izlazak gostiju generiše puni trošak čišćenja, koji često premašuje profit od noćenja”, objašnjava Kordić, predstavnik jedne takve agencije.
Ako se ovakav trend nastavi, sve više vlasnika apartmana odustaće od iznajmljivanja, što će smanjiti potražnju za uslugama čišćenja i stvoriti začarani krug u kojem svi gube – vlasnici, operateri i radnici.
Izvor: kurir.rs
