Sveti Trifun se vekovima slavi kao zaštitnik vinara i vinogradara, a jedno od najvažnijih pravila vezanih za ovaj praznik jeste da se baš 14. februara orezuje loza. Smatra se da loza orezana na ovaj dan donosi bogat rod, zbog čega se ovaj običaj strogo poštuje.
Prema narodnom verovanju, Sveti Trifun tog dana pobode u zemlju ugarak, nakon čega sneg počinje da se topi. Neki veruju da upravo 14. februara simbolično počinje proleće, priroda se budi, a zajedno s njom i ljubav među ljudima. Ovaj dan prati mnoštvo običaja i predanja.
Jedno od verovanja kaže da, ako na Svetog Trifuna pada kiša, očekuje se dobar rod šljive. Ako na Trivundan padne sneg, godina će biti kišna i plodna, dok vedro vreme nagoveštava sušnu godinu.
U narodu postoji i izreka: „Zatrpaj Tripo, zaspi Simo!“, koja se odnosi na verovanje da sneg koji padne na Trivundan donosi blagostanje. Ova izreka se povezuje i sa Svetim Simeonom Mirotočivim, čiji se praznik obeležava 26. februara.
Već narednog dana, 15. februara, proslavlja se Sretenje Gospodnje, praznik koji narod doživljava kao trenutak „susreta“ zime i proleća. Prema običaju, na Sretenje se mečka budi iz zimskog sna – ako vidi svoju senku i vrati se u pećinu, zima će potrajati, a ako ostane napolju, uskoro stižu topliji dani.
Izvor: espreso.co.rs
