Predsednik Vlade Republike Srbije, Miloš Vučević, podneo je ostavku 28. januara, a Narodna skupština će je razmotriti na prvoj narednoj sednici. Ovim činom Vlada Republike Srbije prelazi u tehnički mandat, što znači da će se fokusirati samo na tekuće poslove, kao što su isplate plata, penzija i socijalnih davanja, dok neće biti u mogućnosti da inicira nove zakone, infrastrukturne projekte ili veće političke inicijative.
Građani se sada pitaju šta ovaj korak znači za budućnost zemlje, koji su sledeći koraci u političkom procesu i kako će se to odraziti na njihov svakodnevni život. Najveće pitanje koje trenutno dominira javnim diskursom je: U kom pravcu će Srbija krenuti nakon ovog političkog preokreta?
Nakon što predsednik Vlade podnese ostavku, Narodna skupština ima 30 dana da izabere novog mandatara. Kandidat za predsednika Vlade treba da predloži sastav nove vlade, uključujući broj ministara, ministara bez portfelja i imena osoba koje će zauzeti te funkcije.
Prema Ustavu Republike Srbije, predsednik države predlaže kandidata za mandatara, pri čemu izbor nije ograničen. Teoretski, on može ponovo predložiti dosadašnjeg premijera Miloša Vučevića, koji bi zatim predstavio novi kabinet. Međutim, to je malo verovatna opcija – mnogo je verovatnije da će predsednik predložiti nekog drugog kandidata.
Nakon toga, Narodna skupština raspravlja i glasa o predlogu novog mandatara i njegovog kabineta. Da bi vlada bila izabrana, neophodna je podrška većine narodnih poslanika. Ukoliko vlada ne bude izabrana, predsednik ima mogućnost da predloži novog mandatara. Ako ni to ne reši situaciju, Narodna skupština se raspušta, što dovodi do novih parlamentarnih izbora.
U slučaju da Narodna skupština ne izabere novu Vladu u narednih 30 dana, predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, dužan je da raspusti Skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore. U tom slučaju, birači će biti pozvani na izbore u roku od 60 dana od trenutka raspuštanja Skupštine.
Ustav predviđa da, ako dođe do ovog scenarija, Narodna skupština može obavljati samo tekuće i neodložne poslove, kako je određeno zakonom, osim u slučaju ratnog ili vanrednog stanja.
Nakon parlamentarnih izbora i uspostavljanja nove Narodne skupštine, predsednik predlaže mandatara u roku od 90 dana, nakon čega sledi postupak opisan u prethodnom pasusu.
Treći mogući scenario je odlaganje procesa izbora nove Vlade bez formalnog raspisivanja izbora. Iako Ustav i zakoni ne predviđaju mogućnost produžetka roka za izbor predsednika Vlade, u praksi se proces može produžiti u određenim političkim okolnostima. Ako postoji politički dogovor ili neformalne konsultacije koje odlažu donošenje odluke, predsednik Republike može privremeno odložiti raspuštanje Narodne skupštine. To bi značilo da bi Vlada u tehničkom mandatu nastavila obavljati svoje funkcije dok se ne postigne politički dogovor o novom kabinetu.
U Srbiji su tehničke vlade često trajale duže od formalnih rokova. Na primer, nakon izbora 2022. godine, prošlo je više od pet meseci pre nego što je nova vlada formirana. Ako političke kalkulacije budu išle u tom pravcu, tehnička vlada bi mogla trajati još nekoliko meseci pre nego što se postigne dogovor ili sprovedu izbori.
U periodu tehničke vlade, država neće biti u mogućnosti da donosi strateške ekonomske odluke, što može izazvati nesigurnost među investitorima. Strani investitori obično čekaju političku stabilnost pre nego što odluče o novim ulaganjima, dok domaći privrednici mogu odložiti veće poslovne odluke. Takođe, započeti infrastrukturni projekti mogu usporiti jer neće biti odluka o finansiranju novih inicijativa. Ključne reforme u oblastima poput pravosuđa, obrazovanja ili zdravstva verovatno će biti odložene. Takođe, donošenje budžeta za narednu godinu može predstavljati izazov ako proces formiranja vlade potraje. Nova zapošljavanja u javnom sektoru neće biti moguća. Ipak, život građana će se nastaviti nesmetano, jer će plate, penzije i socijalna davanja biti isplaćivana redovno.
Izvor: telegraf.rs
