Milica Torodović bila je gošća emisije “Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović” u kojoj je pričala o manje lepim trenucima u životu. O tome koliko je bila vezana za baku i dedu najbolje govore i njeni razgovori sa njima u snu.
Pre desetak, jedanaest godina, Milična baka je preminula, a ona je beskrajno volela. Pevačica je jednom prilikom ispričala i koliko joj se zahvaljuje što joj je došla u san i što je mogla da joj kaže koliko je voli.
“Mnogo sam bila vezana za baku i deku i ja sam sanjala dedu sedam dana nakon što je umro. Došao mi je u san da me zagarli poljubi i ja sam to zaista osetila u snu kao da je on prisutan. Skupljao je neki veš sa žice i ja ga pitam: “Deda po šta si došao?”, on je meni tada rekao: “Pa baba mi nije nešto spakovala” i ja pitam dedu: “Dobro, a kako ti je tamo?”, a on kaže: “Pa onako, ništa specijalno”. I ja pitam babu sutradan: “Baba je l si ti spakovala dedi to, to, to?” i kaže ona: “Ju sine otkud ti to znaš da ja to nisam spakovala?”. Tako da tu sam se uverila da zaista postoji neka viša sila, nešto što ne može da se objasni i da su ti ljudi koje smo izgubili, da su nekako uvek tu sa nama”, kaže Milica.
Pevačica je noć pre nego što je baka preminula, sanjala čudan san.
“Kad je baba trebalo da premine, ja sam sanjala noć pre toga kako se ispravila, puši cigaru navila je svoje papilotne, pokojni deda je tu sa njom, sedi, pokojna moja tetka i ja sedim tu sa njima i pitam babu, baba pa kako si se ispravila kako si tako lepa, kaže: “Ja odoh”. I ja se budim, zovem mamu: “Kako je baba?”, kaže: “Pa evo sine pala je u komu”. U tom trenutku čujem tatu sa druge strane kako kaže mojoj mami: “Ajde Jasna, umrla je”.
Milica kada ode na groblje kaže da se ispriča sa bakom i dekom i da ne voli tamo da plače.
“Kad odem u Kruševac, ja se tako ispričam sa njima. Ja ne volim da odem na groblje i da plačem i da tugujem, ja svom dedi pevam. On je voleo jednu pesmu”, kaže Milica koja je i zapevala u emisiji, a onda nastavila:
“A moja pokojna baka je jako volela Indiru Radić tako da ja njima pevam, s njima se fino ispričam, a moja mama kaže: “Aman sine, unormali se, ljudi sa strane gledaju”, ja kažem: “Pa šta, svako ima, mislim da ne kažem svoj grob, nego grob na koji je došao, on gleda svoja posla”. Ja sa mojima komuniciram tako i nekako mislim da tako i treba mislim da su oni u svetlosti, da su sada srećni.
Izvor: blic.rs
