Sezona svinjokolja u zlatiborskom kraju polako se završava, a ovaj običaj ima i meteorološku dimenziju. Kasapin Miloš nam je otkrio staru metodu za prognozu vremena koja je gotovo zaboravljena. U selima na obroncima Murtenice, Zlatara i Zlatibora, gorštaci veruju da se najbolje predviđa zima posmatranjem svinjske slezene u jesen, u vreme kada počinje svinjokolj. Naime, kažu da slezena može otkriti kakvo nas vreme čeka.
Prema pričama ljudi sa padina Murtenice, za prognozu se gleda širina slezene – njen prvi kraj označava početak zime, dok drugi kraj predviđa njen završetak. Ako slezena na početku bude tanka, zima će biti blaga, dok se širenje slezene prema kraju tumači kao znak oštrije zime. Svinjske daće, kako ih nazivaju širom Srbije, počinju nakon Dimitrovdana i traju do prvih ozbiljnijih snežnih padavina. To je vreme kada kasapi počinju svoj posao, a dan svinjokolja je poseban trenutak u životima seljaka. U kućama se loži vatra, topi mast, spremaju čvarci i peku prvi komadi svežeg mesa.
Miloš Duković, meštanin Donje Bele Reke, jedan je od retkih koji zna da pročita znake na slezini godišnjaka.
„Vekovima su ovako predviđali zimu, jer su zime bile veoma jake i duge, a planinci su morali na vreme da se pripreme. Nije bilo televizije ili interneta, pa je slezena bila najpreciznija vremenska prognoza“, kaže Miloš. On objašnjava da je najpouzdanija metoda kada se slezena iseče na šest jednakih delova, jer se zima u ovom kraju smatra da traje šest meseci. Na delu gde je slezena najdeblja biće najhladnije, a tamo gde je najšira, očekuju se najveće snežne padavine. Prema njegovoj prognozi, predstojeća zima biće uglavnom umerena i blaga.
„Slezena menja oblik svake godine u zavisnosti od vremenskih uslova, i retko sam pogrešio prognozu koristeći ovu starinsku metodu. Mnogi ne znaju za nju, pa se trudim da je očuvam i prenesem na mlađe“, dodaje Miloš. U ovom kraju je sve teže naći majstore za svinjokolj, jer su kasapi često zauzeti skoro svaki dan tokom ovog perioda, osim na praznike. Gotovo svako domaćinstvo gaji svinje za zimu. „Naučio sam ovaj zanat sa petnaest godina, a danas imam pune ruke posla, zovu me iz svih okolnih sela. Iako ne živim od toga, svaki dinar pred zimu mi dobrodođe. Ovaj posao zahteva snagu, znanje i rutinu, svaki detalj je važan“, kaže Miloš.
Svinjokolj se izbegava u vreme mladog meseca, jer se veruje da meso tada loše odstoji, mast užegne, a čvarci se ne prže kako treba. Zbog toga se svinjokolj započinje tek po isteku mladine. Ovaj običaj, duboko ukorenjen u srpskoj tradiciji, često je povod za okupljanje sela kod domaćina na večeri nakon svinjokolja, uz sveže čvarke i rakiju. Tada se najbolje može tumačiti vremenska prognoza za predstojeću zimu.
Izvor: telegraf.rs
