“Svakim danom postaje sve teže. Da nije bilo protesta, možda niko ne bi ni bio uhapšen. Niko nas nije kontaktirao, niti izjavio saučešće, nisu nam ni psihološku pomoć ponudili”, kroz suze za Nova.rs započinje bolnu ispovest Zorica Ruman, neutešna majka Anđele Ruman (20) iz Stare Pazove, koja je tragično nastradala 1. novembra 2024. godine, kada se betonska nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila na 17 ljudi, među kojima je bilo i dece.
Zorica kaže da se osećaju potpuno slomljeno, da im dani prolaze u neizmernoj tugi i bolu. Još uvek ne mogu da prihvate surovu stvarnost i poveruju da njihove ćerke više nema.
“Ovo je strašno, neizdržljivo. Juče sam uramila i okačila njihove slike. Na groblje odem da se ispričam s njom, a kad se vratim, odem u njenu sobu i opet pričam s njom. Uništeni smo. Toliko porodica je zavijeno u crno”, govori kroz suze neutešna majka, grcajući od bola.
Zorica se osvrnula na današnje hapšenje 11 osoba, ali je istakla da, kako ona smatra, do toga verovatno ne bi ni došlo da nije bilo velikog pritiska javnosti i građana.
“Da nije bilo protesta, možda niko ne bi ni bio uhapšen. Ali, nažalost, njih ništa ne može da vrati. Iskreno, ništa mi ne znači. Čitala sam da mogu da dobiju od 2 do 12 godina, a za 15 ljudskih života ni doživotna kazna nije dovoljna. Njega ili nju, nebitno ko je kriv, njihovi mogu da vide i posećuju. A ova deca… ovoliko ubijene mladosti. Bili su u najboljim godinama, tek su počeli da prave planove, da ih ostvaruju. Želeli su da se venčaju, da stvore domove. Zdrava, prava deca nastradala su u trenutku zbog nečijeg nemara“, priča kroz suze neutešna majka.
Zorica ističe da je prošlo više od dve nedelje od tragedije, ali da ih niko od funkcionera niti predstavnika vlasti nije stupio u kontakt sa njihovom porodicom. Smatra neprihvatljivim što im nije pružena ni osnovna podrška, ističući da se nisu ni udostojili da izjave saučešće, a kamoli da ponude neku pomoć.
“Niko nas nije kontaktirao, niti izjavio saučešće. Jedino je naš predsednik opštine došao da izjavi saučešće i pitao da li nam treba pomoć. Nama nikakva pomoć ne znači, niti nam treba, to što nam znači sada, više nema. Nisu nam ponudili nikakvu psihološku pomoć,“ kaže uplakana majka.
Sagovornica Nove kroz suze kaže da više ne dišu i da cela porodica ne funkcioniše, potpuno su skrhani nenadoknadivim gubitkom. Ističe da ne mogu da se pomire sa činjenicom da Anđela više nije među njima.
“Ujutru, kada ustanemo, odemo kod nje na grob i vratimo se kući. Posle toga ništa, samo gledam u njenu sliku i plačem. Sa posla su mi izašli u susret i rekli da se vratim kada budem smogla snage. Svaka čast kolegama i poslodavcu, jedini su sa te strane ispali ljudi i fer”, zaključuje sagovornica Nove.
Izvor: nova.rs
