Dejan Milošević iz sela Borač u Šumadiji je sa svoje 43 godine sam sebi na porodičnom groblju sagradio grobnicu i to – na dva sprata.
“U mom radnom veku koji i dalje traje, od 365 dana u godini ja sam 300 ustao pre svanuća i radio dok se ne smrkne na njivi i u šumi. Mnogo sam napravio i stvorio, pa sam želeo sebi da sagradim i grobnicu da olakšam svojim potomcima”, započinje Dejan.
Međutim, njegova građevina više liči na apartman nego na grob. U prizemlju se nalazi soba kao i svaka druga u kojoj se nalaze dva kreveta, televizor i frižider, pa ako gledate samo sa unutrašnje strane nikad ne bi posumnjali koja je njena namena.
“Meni je to sve normalno i prirodno. Razgovarao sam sa monahinjama i one su mi rekle da moj postupak nije bogohuljenje. Svi ćemo jednog dana završiti i biće nam potrebno dva metra bez geometra, a ja sam želeo sebi za života da napravim nešto veće. U ovoj sobi sad malo odmorim i prilegnem ako ima nekog posla na groblju, a gore u letnjikovcu se sastajemo posle daća i na zadušnicama”, priča Šumadinac.
Dejan je razmišljao o svemu, pa je tako sebi naparavio i spomenik, ali ne mermerni već drveni na kom stoji poruka – mene niko ne razume, da li neće, il ne ume, stoji natpis na hrastovoj ploči.
“Za mermerni spomenik trebalo bi mi preko 1.000 evra, a ja sam za taj novac napravio sve ovo”, kaže Dejan.
I dok se većina ljudi bori da što bolje provede svoj životni vek, ne misleći o onom šta će doći posle, Dejan Milošević svakako je primer da se ništa, pa čak ni smrt i sahrana – ne prepušta slučaju.
Izvor: telegraf.rs
