Jedna od troje teško povređenih u nezapamćenoj tragediji koja se prošlog petka dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu jeste i dvadesetčetvorogodišnja studentkinja medcine Teodora Martinko, i majka jednogodišnjeg deteta, a kojoj je sada bivša profesorka posvetila dirljivu pesmu i time joj poželela brz oporavak.
Profesorka Nada Paprić Vujasinović na “Fejsbuku” je podelila ovaj divan gest pretočen u stihove, koje u nastavku prenosimo u celosti:
“Samo se probudi…
Pamtim nežnost oka ti plavog, um britki, bliskost s drugarima svim…
Velik’ je Gospod, još ćeš nam darivati osmeh svoj blistavi,
duša mi kaže, osećam, mnim.
Još ćeš s dragim svojim u zagrljaju sniti, s čedom milim spokojne dane nizati, svet mirisati, ruku suncu širiti, svetove miriti, mnogo hteti, sve stizati.
Samo se probudi iz tog mučnog sna, osmejak čarobni nam pokloni, da oblake tmurne razvitla, ta tmine teške, što prete i plaše, s duše nam otera, skloni.”
Na kraju posvećenih dirljivih stihova, profesorka je napisala posvetu:
“Teodori Stanković (Martinko), mojoj bivšoj učenici, teško povređenoj u nesreći na Železničkoj stanici u Novom Sadu.”
Podsetimo, 1. novembra u 11.50 sati, na Železničkoj stanici u Novom Sadu pala je nadstrešnica i tom prilikom je stradalo 14 osoba, dok su tri osobe teško povređene i doktori im se još uvek bore za život. Kako su jutros saopštili iz bolnice, ima pomaka u poboljšanju, ali stanje troje mladih je još uvek teško.
Izvor: telegraf.rs
