Valentina (9) i Sara (5), koje su sa dekom u trenutku urušavanja konstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu bile ispod, preminule su posle višečasovne borbe lekara da im spasu živote, a biće sahranjene sutra, 5. novembra u 13 časova na Donjem Šanačkom groblju u Kovilju.
Tetka devojčica je nema od bola.
Podsetimo, porodica je tokom cele noći čekala vesti, a onda su dobili najtragičnije. Pored deke koji je bio u njihovoj pratnji, i sestre su preminule. Tužne vesti je potvrdio i drugi deka devojčica, Branko.
“Za unuke prvo su nam kasno javili da su u teškom stanju, ali žive. A,onda…oko tri sata da ni one nisu izdržale. Mi smo premrli. Supruga mi je četiri puta pala u nesvest, tihim glasom rekao je Branko za Večernje novosti.
Njihov otac Đorđe od tuge i bola jedva je dao govorio za Republiku: Ja sam otac Sare i Tine, nemam reči kojim bih mogao da opišem ovu tugu i bol. Osećam se užasno, nemoćno. To su moje ćerke, nema mi pomoći. Ne znam ni sam kako uopšte stojim na nogama”.
Najteže je bilo Đorđu, Tininom i Sarinom ocu, koji je pre toga morao da skupi snagu i identifikuje tela kćerki i svog oca čije ime nosi.
“Samo on, od svih nas, video je tela. Mi ostali nemamo snage za to. Od tada nije ni reč progovorio. Svi smo mi još od petka pod sedativima, bez njih ne bismo ni izdržali ovoliku tugu – jedva čujnim glasom rekao je Branko Matić za Novosti, a zatim zajecao:
“Srce mi je prepuklo kad mi je jedan spasilac rekao da su prijatelja, Tinu i Saru pod ruševinama našli smrvljene ali s rukom u ruci. Prijatelj ih ni mrtav nije ispuštao”, priča neutešni deka Branko.
Porodice Firić i Matić izrazile su zahvalnost gradu Novom Sadu koji je odliučio da pomogne porodicama i snosi troškove svih sahrana. Pod ruševinama nađeno je 14 žrtava, sedam muškaraca i isto toliko osoba ženskog pola, a troje povređenih i dalje su u kritičnom stanju i za njihove živote bore se lekari u Kliničkom centru Vojvodine. I Javno preduzeće „Čistoća“, u kojem je Đorđe Firić bio zaposlen, ponudilo je pomoć porodici.
“Mnogo nam to znači. Nisu ni oni ovde u Kovilju u dobrom materijalnom stanju, a ja u Loznici živim od invalidske penzije i uzgajanja jagoda”, kaže Branko.
Izvor: espreso.co.rs
