SPC i njeni vernici širom sveta sutra obeležavaju praznik posvećen Svetim mučenicima Sergiju i Vakhu, poznatiji kao Srđevdan. Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru označen crnim, masnim slovima, što znači da ne bi trebalo raditi kućne poslove.
Srđevdan se slavi uz pripremu mrsne hrane, osim ako je dan slave sreda ili petak. Svaka kuća koja proslavlja Srđevdan treba da ima ikonu Svetog Sergija i Vakha. Ovaj praznik se takođe može slaviti kao krsna slava, a broj crkava posvećenih ovim svecima ukazuje na to da je ova slava bila veoma rasprostranjena na našim prostorima u srednjem veku. Car Justinijan je podigao crkvu u Carigradu u njihovu čast, nakon čega se njihov kult proširio ka zapadu, o čemu svedoči više od 15 crkava posvećenih njima između Drača i Dubrovnika. Prema legendi, prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova u Mileševu, prenete su i mošti Svetog Sergija i Vakha.
Veruje se da su ovi svetitelji zaštitnici obućara, opančara i zemljoradnika, koji danas ne bi trebali raditi, a prema predanju Sveti Sergije obilazi obućare i slavi sa njima. Na Srđevdan, ratari ne rade ništa sa volovima i ne izlaze u polje, jer se smatra da je Sveti Sergije “volujski svetac”. Danas se sve ređe ljudi bave poljoprivredom tako da ceo dan provode na polju, ali to se može odnositi i na one koji rekreativno uzgajaju biljke ili rade u dvorištu. Zato, ako imate baštu ili gajite biljke, danas se odmorite.
U našem narodu veruje se da će na ovaj praznik biti izlečeni svi koji pate od srdobolje (dizenterije) i bolesti kostiju. Takođe, smatra se da je Srđevdan prirodna granica između jeseni i zime, a da na taj dan divlje zveri postaju pitome i krotke.
Izvor: ona.rs
