Danas je u Višem sudu u Beogradu svedočenjem zaposlenih u OŠ “Vladislav Ribnikar” nastavljen parnični postupak protiv oca, majke i dečaka koji je 3. maja prošle godine ubio devet vršnjaka i čuvara škole, a po tužbi porodice Dukić čija je ćerka ubijena.
Profesor geografije Zoran Nišević detaljno je ispičao kako je posle zločina ušao u učiniocu i iz nje izneo ranjenog dečaka i istakao da nikad neće moći da izbriše tu sliku i “miris krvi” iz glave. Nišević tog 3. maja nije imao časove, ali je došao u školu jer mu je supruga nastavnica, a ćerke učenice, kao i da je najpre razgovarao sa čuvarom Draganom Vlahovićem, koji je kasnije ubijen, a potom otišao u svoj kabinet.
Profesor je ispričao da je odmah kada je čuo pucnje znao da se radi o municiji, a ne petardama, i dodao da je, kada je izašao iz učinioce i video dve dežurne devojčice na podu, pomislio da je po sredi neka dečija igra. Međutim, kada je video radnika obezbeđenja na podu znao je da je mrtav i shvatio da je pucnjava bila u školi. Usledio je stampedo đaka, a on je, kako je objasnio, pomogao nastavnicima da izvedu decu i otišao u kabinet istorije.
Nišević je dodao da je po ulasku u kabinet video decu koja su ležala ispod stolova, i tada mu je jedan dečak uputio pogled koji, kako je naglasio, nikad neće zaboraviti, a koleginica, nastavnica istorije Tatjana Stevanović mu je uputila isti pogled, koji je molio za pomoć. Kada je Nišević pitao da li još neko ima živ, još jedan dečak se javio i on ga je, kako je rekao, pitao koliko je napadača, na šta mu je dečak odgovorio da je samo jedan i da je to njihov drug iz razreda koji je posle zločina iskočio kroz prozor u dvorište. Nišević je naglasio da je ranjenog dečaka izneo na rukama i da je sa njim morao da preskače decu koja su bila na podu. On je ispričao da je sa policijom išao do svakog učenika i identifikovao ih, jer je razredna rekla da nije u stanju da to učini.
Detaljno je opisao kako je sledećeg dana učionica izgledala – puna krvi, probušenih stolica od metaka i s dečjim stvarima po klupama. Pomoćnica direktorke i profesorka muzičkog Ivanka Jovanović je izjavila da je po uzlasku iz učinioce tog dana videla nekog kako drži ispruženu ruku sa pištoljem i puca u dežurne učenice i čuvara Dragana Vlahovića koji je ležao na podu. Nakon toga je pozvala policiju i rekla da neko puca u školi, dok se pucnjava nastavila.
Na pitanje zastupnice porodice Dukić, Snežane Dunjić, da li je pokušala da pomogne deci odgovorila je da nije, i da je videla da su devojčice mrtve. Osim njih svedočila je i Milica Stanković, školski policajac, koja je rekla da je tog dana ispratila ulazak đaka u školu a potom otišla da obiđe srednju školu, kada je čula preko motorole za pucnjavu. Suđenje se nastavlja 18. oktobra kada su pozvani svedoci iz škole.
Inače, ovaj postupak pokrenut je protiv Miljane i Vladimira Kecmanovića, njihovog sina, kao i protiv škole i države, a po tužbi članova porodice Dukić čija ćerka je ubijena tada. Sud će odlučivati o ovoj tužbi tek nakon okončanja parničnog postupka i doneti odluku da li u potpunosti ili delimično prihvata tužbeni zahtev porodica, ili ga eventualno odbija. Tužba je podneta u parničnom postupku zbog naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove usled smrti bliskog lica, kao i na ime pretrpljenog straha.
Pred Višim sudom u Beogradu u toku je krivični postupak protiv oca i majke dečaka, kao i instruktora i vlasnika streljačkog kluba u kojem je, kako se sumnja, K. K. učio da puca, dok je maloletnik krivično neodgovoran jer u trenutku masakra nije navršio 14 godina. Osim ovog parničnog postupka vode se još četiri parnična postupka po tužbi ranjenih i članova porodice ubijenih.
Izvor: telegraf.rs
