U najnovijoj verziji “najgorih srpskih jela” “Taste Atlas-a”, specijalizovanog sajta za svetsku kuhinju, našla su se čuvena i omiljena jela srpske trpeze.
Na spisku „15 najgorih srpskih jela“ koji je objavio „Taste Atlas“ na samom dnu slatkiši i obroci koji nužno nemaju naročito nisku ocenu od strane korisnika i kulinarskih eksperata jer se u proseku kreću oko 3.9 od maksimalnih 5, ali su svakako završili na spisku.
Na dnu tabele kao „najmanje loša“ našla su se sledeća jela: 15. Slatko od višanja, 14. Česnica, 13. Lenja pita, 12. Prebranac, 11. Bundevara
U neslavnu listu top 10 najgorih situacija je sledeća:
10. Makovnjača, 9. Ražnjići, 8. Škembe čorba, 7. Srpska salata, 6. Fiš paprikaš, 5. Popara, 4. Leskovačka kavurma
„Pobednici“ na listi su tri specijaliteta oko kojih se uvek vodi polemika jer, što se tiče hrane, sve je stvar ukusa.
Ovo su prva tri mesta i kako ih je Taste Atlas opisao
Pihtije
Pihtije su srpsko jelo koje se pravi od jeftinijih delova svinjskog mesa kao što su glava, kolenica ili skočni zglob. Meso se kuva zajedno sa biberom, lukom, šargarepom i lovorovim listom dok ne postane toliko mekano da otpadne od kosti. Zajedno sa temeljcem, meso se stavlja u činije koje se zatim ostavi da se ohladi i stegne. Pihtije se služe narezane kao predjelo, uz hladno kiselo povrće i čašicu rakije.
Rezanci sa makom
Jednostavan recešet rezanci s makom je jelo koje se sastoji od široke, tanke pšenične testenine prelivene obilnim količinama rastopljenog putera, a zatim posute makom i šećerom. Nekada se smatralo bogatim i ukusnim obrokom, a danas predstavlja štedljivo, ali omiljeno jelo koje služi kao slatko glavno jelo ili desert.
Tačno poreklo jela još uvek nije poznato, dok se slične sorte nalaze u mnogim zemljama Centralne i Istočne Evrope pod različitim nazivima. U Austriji je slično jelo poznato kao mohnnudeln, pripremljeno sa debelim i kratkim rezancima od krompira, dok se srpska verzija iz Vojvodine zove rezanci s makom.
Živa pljeskavica
Živa pljeskavica je predjelo od mlevenog telećeg mesa, uz dodatak soli, bibera, dimljene paprike, Vegete, ulja i seckanog luka. Meso i začini se stavljaju na veliki tanjir i meša se viljuškom dok se ne formira homogena masu koja se zatim oblikuje u pljeskavicu.
Jelo je nastalo u restoranu „Kod Bore“ u Sedlarima kod Valjeva u Srbiji, a slično jelo bilo je popularno i u državnim restoranima u bivšoj Jugoslaviji. Pošto su bili u stisci sa vremenom, obično bi za ručak jeli pljeskavicu od sirovog mesa uvučenu u toplu lepinju. Živa pljeskavica se služi sa pečenim hlebom ili lepinjom i solju i paprikom za začin i obično se konzumira dok se čeka narudžba mesa sa roštilja.
Izvor: nova.rs
