Marijan Jonjić iz kupreškog sela Zvirnjača u BiH ima oko 450 ovaca i odlično živi od svog rada. Osim mleka koje prodaje i na koje ostvaruje premiju, on prodaje i pečeno meso, pa čak i ovčje đubrivo koje je u poslednje vreme vrlo traženo.
Proletos je sa suprugom upakovao 4.000 džakova ovčijeg đubriva i na tome zaradio 10.000 evra. Kaže, mogao bi da spakuje i 7.000 vreća ali za taj posao ne može da nađe radnika…
“Za dva sata, 100 maraka (50 evra)! Toliko može da zaradi! Jedna vreća, 1 marka! Za dva sata može da spakuje 100, dobije 100 maraka”, kaže Marijan i objašnjava da taj posao kreće od januara jer je sada mnogo toplo, a plastične vreće ne mogu da izdrže tu vrućinu pa se cepaju.
“A šta ako napuni 200? Biće 200! A vi ga nađite u Bosni da hoće da radi, a neće više niko da radi! Hoće 8 sati i ode kući… Imam i stalak gore kod tora, stavi na stalak, samo trpa i na kraju sveže vezicu”, objašnjavajući da iz Hercegovine dolaze da od njega kupuju to đubrivo, a po koliko ga onda oni dalje preprodaju, to on ne zna.
Marijan sada pravi i štalu za 600 ovaca a nakon toga planira klanicu, kuću za pastire i još mnogo toga. U poslu mu pomažu deca i supruga Marija koja sama pomuze 300 ovaca.
Ima na stotine hektara pašnjaka a već sada ovcama polaže seno. To, kako kaže, za njega nije problem jer sena ima za naredne dve godine.
“U Bosni su pare, ne u Njemačkoj”, kaže Marijan i nastavlja:
“Ko god kaže da u Bosni nema posla, ne govori istinu… More se radit’, i zaradit’…”. Marijan dodaje i da će njegov sin da nastavi ovaj posao.
Završio je osnovnu i sad će u srednju šumarsku, jedna ćerka će na Medicinski fakultet, a i druga je dobar đak. Vredni sin radi sve kao i otac – kosi, vozi traktor, pričuva ovce i ne bira posao. Kaže da mu je svaki posao na selu drag.
Izvor: kurir.rs
