Marijan S. (77) preminuo je u Urgentnom centru nakon što su ga trojica mladića, od kojih je jedan imao 19 godina, a dvojica 16, pretukli u napuštenom objektu na Adi Ciganliji. Njegova ćerka Kristina oglasila se za “Blic” i otkrila da je njen otac završio Građevinski fakultet u Beogradu, da je živeo na Banovom brdu, kao i da je preko leta radio na Adi.
“Moj otac je rođen u Beogradu, 1947. godine. Imao je 77 godina. Bez zdravstvenih problema. Bio je iz imućne porodice. Moj deka, njegov otac, bio je direktor “Borbe”, Ljubomir Stihović. Igrao je šah sa Brozom. Tata je pod uticajem svoje bake Italijanke, katolkinje, bio protiv komunizma. Bio je vrlo religiozan. Tatin deka, Leopold, takođe je bio katolik iz odreda Svetog Ignacia de Loyole. Originalno prezime mu je bilo Sticco – čita se Stiko, koje su tatini roditelji pretvorili u Stihović da bi postali Jugosloveni”, započela je Kristina za “Blic”.
Kako ističe, njen otac je živeo u velikom stanu na Terazijama, a kada se venčao sa njenom majkom Vesnom kupio je dva trosobna stana prekoputa “Hajata”.
“Radio je u svojoj struci kao građevinski inženjer. Na primer, projektovao je kuću Džeju sa kojim se i družio. Bio je veoma fleksibilan, osetljiv na različite kulture, verovanja i nacionalnosti drugih ljudi. Stabilan i ambiciozan radnik. Direktor građevinskih firmi u Beogradu i Moskvi”, kaže Kristina.
“Uvek sam imala sve”
Sagovornica dodaje da kada su živeli na Novom Beogradu, njen otac Marijan bi dovodio romsku decu kod njih u stan da se igraju sa njom.
“Uvek sam sve imala, najskuplje barbike… Vodio me je u zoološki vrt, bioskop, pozorišta, koncerte. Letovali smo po mesec dana u Crnoj Gori i Dubrovniku. Kasnije, kada je otišao za Moskvu, slao je barbike kojima sam davala imena po ruskim gradovima. Mama i ja smo se preselile kod njenih roditelja u naselju Šumice, u Strumičku ulicu gde bi deca iz cele ulice dolazila da se igraju sa kuhinjama, dnevnim sobama, prodavnicama za barbike. Sve drugarice iz detinjstva su ga volele. Kupio mi je stan na Zvezdari “, dodaje ona.
Kristina dodaje da su njena mama i njen tata, ostali u prijateljskim odnosima kada su se sporazumno razveli.
“Redovno su se čuli i viđali. Poslednji put su se čuli početkom avgusta. Imao je svoju penziju i živeo je na Banovom brdu, nije morao da radi na Adi Ciganliji”, dodaje ona.
“Njegov je izbor da bude tu, godinama je radio u Rusiji kao građevinski inženjer, a od kad se vratio boravi je na Adi i čuvao tu šta treba. Bio je vedrog duha i voleo da se takmiči. Igrali smo stalno šah, jako je pametan taj čovek bio, on je ovde boravio jer je voleo da je leti tu i radio je ovde i usput zarađivao”, ispričao je jedan njegov prijatelj za Kurir.
Osumnjičeni su u noći između 20. i 21. avgusta, oko 1 sat, napali muškarca M. S. u napuštenom lokalu Vibit na Adi Ciganliji. Kako je saopštio ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, M. S. je preminuo u Urgentnom centru 23. avgusta. Teško povređenog muškarca je pronašao prolaznik koji je video da M. S. ima povrede glave. On je odmah pozvao policiju i Hitnu pomoć.
Izvor: blic.rs
