Bogoljub Milojević (80) iz Ratkovića kod Rekovca, jedan od četvorice majstora za izradu profesionalnih, štimovanih frula u Srbiji. On ima toliko narudžbina da ne može da stigne da napravi dovoljno frula. Iako bi besplatno učio mlade ovom zanatu, nema interesenata.
Milojević ni sam ne zna koliko je frula do sada izradio. Samo je za škole širom Srbije napravio na stotine, a skoro da nema muzičara, pogotovu mlađi, koji ne svira na njegovoj fruli. A ne postoji ni kontinent na koji ih nije slao srpskim muzičarima na privremenom radu u inostranstvu.
Izrađivao je jednodelne i dvodelne frule, dvojnice i bugarske i makedonske kavale, odnedavno i rumunske frule. Prvu mu je naručio Lavinijus Nikolajevič, koji svira frulu, klarinet i saksofon, a onda i drugi muzičari iz Rumunije, koji traže određene tonalitete. Do njega je došao i Aleksandar Vasov iz sela Prtopopinci kod Pirota, koji svira gajde u kulturno-umetničkom društvu, pa sada ima narudžbine i iz tog kraja.
“Izrada svake frule teška je na svoj način, svaka je priča za sebe i na svetu ne postoje dve iste. To je mukotrpan i precizan posao. Pored toga, frula ima dušu. Dok ih pravim, potpuno se isključim iz stvarnosti i u njenu izradu unesem sebe. Za tonalitet je najvažnija struktura drveta. Ono mora da bude odsečeno s južne strane, da odstoji mesec dana, pa da se iseče na određene mere i da se suši pet godina. Potom treba da odstoji u maslinovom ulju, nakon čega se premazuje šel-lakom, što joj daje specifičnu boju zvuka. Za samu izradu potrebna su mi dva dana”, kaže Milojević i dodaje da mora da poznaje i metalski zanat, jer frula ima cev i karike od prohroma.
Milojević je prvu frulu napravio kada je imao 14 godina.
“U početku nisam imao mere za bugarski kaval. Pronašao sam ih i sada ih pravim bez problema. Morao sam da naučim i da ih štimujem, da znam koliko treba da budu dugačke, tačnu širinu za rupu, kao i razmak između njih, koji mora da bude tačan u milimetar”, objašnjava deka Bogoljub.
Najbolje frule pravi od šljive, posebno od sorti metlače i madžarke, zatim od veoma retkog drveta koje se zove maklura, drena i trnjina. Od žbuna trnjina s njegovog imanja, starog pola veka, izradio je pet frula, a jednu je zadržao za sebe i ne bi je prodao ni za šta na svetu. Frule izrađuje i od šimšira, jorgovana, ali i od abonosa i palisandera, koji su veoma skupi.
Izvor: kurir.rs
