Naučnica dr Sanja Sakan prekjuče je u Malom Zvorniku objašnjavala predsedniku Aleksandru Vučiću o štetnosti kopanja litijuma u Srbiji, a na njegovu ponudu da se pridruži “ekspertskom timu Vlade” rekla je da ima onih koji znaju više od nje i da od njih zavisi. Sakan je jedan od osam autora naučnog tima koji je u svom istraživanju utvrdio teške posledice koje bi projekat Rio Tinta ostavio na Srbiju, a citirana je više od 200 puta i objavila je niz naučnih radova.
Predsednik Aleksandar Vučić prekjuče je u Malom Zvorniku organizovao skup, kako bi pričao sa meštanima o projektu Rio Tinta i kopanju litijuma. Na tribinu je došla i dr Sanja Sakan, naučna savetnica, koja je inače bila jedan od govornika na skupu protiv rudarenja litijuma.
Ona je zaposlena u Centru izuzetnih vrednosti životne sredine koji pripadaju Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Sakan je predsedniku argumentovano objasnila zašto bi bilo ne samo pogubno kopati litijum, već i kakve posledice ostavlja istraživanje koje prethodi otvaranju rudnika.
Nešto ranije je zajedno sa još sedam naučnika objavila je naučni rad o uticaju rudarenja litijuma u kom se između ostalog navodi da će hiljade ljudi koji se oslanjaju na poljoprivredu u slučaju otvaranja rudnika ostati bez posla, više od 800 hektara zemljišta biće uništeno na samom početku, dok će vodosnabdevanje čak 2,5 miliona građana biti ugroženo. U tom radu stoji i da će visok unos štetnih supstanci izazvati teške bolesti želuca, jetre, bubrega, mozga, što može dovesti i do smrti.
„Pokazali smo već koliko su toksični ti elementi i mnogo nakon zatvaranja nekih rudnika. Tu je i čuvena sumporna kiselina koju treba dovesti, transportovati do tog mesta. Samo probna istraživanja su napravila veliku štetu. Bili smo na terenu i oko bušotina nema kukuruza, nema rastinja, klip kukuruza je bio tri centimetra. Možete li da zamislite, ako dođe do otvaranja rudnika, do kakvih će problema dovesti”, ispričala je između ostalog dr Sakan Vučiću.
Dr Sanja Sakan je navela i da su naučni rezultati o uticaju rudarenja litijuma prošli međunarodnu recenziju i istakla da su recezenti bili vrlo surovi, te da je reč o prvom radu na tu temu.
“Trebalo bi uključiti i poštovati rezultate nas naučnika, entuzijasta koje ova zemlja plaća i pripadamo ministarstvima i imamo dužnost i obavezu da kažemo ono što znamo, jer ne radimo samo za sebe. Toliko od mene. Treba dobro razmisliti o svemu ovome“, zaključila je dr Sakan.
Posle njenog izlaganja, predsednik Vučić joj je ponudio da dođe na čelo nekog od podtimova ekspertske grupe koju je formirala država, ali ona (bar ne sada) nije prihvatila ponudu. Dr Sakan je navela da stoji iza svoje nauke, ali da je “mrvica i mala” u odnosu na akademike i njen šefove, koji, kako je rekla, znaju mnogo više od nje.
“Ovo je veliko i bitno državno pitanje, ja znam dosta, ali mnogo više ljudi zna više i bolje. Mnogo je ljudi u ovom radu, hoću da budem deo tima, kao i moj suprug, ali samo ako i ovi ljudi, koji znaju mnogo više, budu to hteli da prihvate“, odgovorila je Sakan na ponudu predsednika.
Momentalno neprihvatanje ponude naljutilo je Vučića.
“A ako ne budu, onda Vi nećete, ali ćete da idete pa da kritikujete.. Šef Vam je država, zato što Vas država plaća. Država izdržava Vašu porodicu, baš kao i moju. Kao što je moja dužnost da se borim za državu, tako je i Vaša”, rekao je predsednik.
Nakon razmene argumenata, govor dr Sakan brzo se raširio društvenim mrežama. Iako je skrenula pažnju na sebe i naučnim radom i govorom na protestu, do sada nije bila poznata široj javnosti.
Ona je u Malom Zvorniku navela da je magirstrirala i doktorirala u oblasti kontaminacije zemljišta sedimenta i vode teškim metalima, počevši od Tise, pa onda i reke, stari rudnici Istočne Srbije i ceo rečni sistem u Srbiji.
Na sajtu Instituta za hemiju, tehnologiju i metalugriju piše da je član Srpskog hemijskog društva, i da ima profesionalno iskustvo u Centru za hemiju. Stoji i da je 2001. dobila drugu nagradu “Young scientist awards of B.EN.A.” from Alexander von Humboldt in Edirne, Turska.
Piše i da je njena oblast interesovanja problematika hemije životne sredine, “prvenstveno problemi vezani za zagađivanja voda, sedimenta i zemljišta teškim metalima, kroz proučavanje njihove mobilnosti, biodostupnosti, procenu antropogenog udela, procenu rizika od zagađenja i mogućih toksikoloških efekata ovih elemenata na živi svet”. Takođe, navodi se i primena različitih statističkih metoda u analiziranju velikih baza podataka. Citirana je 217 puta, a govori engleski i ruski. Objavila je 18 naučnih radova.
Izvor: nova.rs
